U trendu

CEP: Potrebno je promeniti način obračuna minimalne zarade

BEOGRAD – Prema istraživanju Centra za evropske politike (CEP) realne troškove života u 2021. mogla je da pokrije plata od 114.000 dinara, te Deklaracijom o „Plati za život“, koju su potpisali sindikati i NVO, predlaže uvođenje ove kategorije u Zakon o radu, umesto dosadašnjeg proračuna minimalne zarade zaposlenih na osnovu minimalnog iznosa potrošačke korpe.

Bojana Tamindžija iz CEP je objasnila da „Plata za život“ reflektuje stvarne troškove života i da nije reč o izmišljenom konceptu već da je zasnovana na realnom proračunu, koji se poklapa sa sindikalnim.

CEP je Deklaraciju potpisao u junu ove godine sa tri sindikata i 17 NVO.

„Potreba za uvođenjem ili afirmisanjem tog koncepta dolazi od toga što mi nemamo nikakvo merenje količine novca koja je potrebna za iole pristojan život u Srbiji. Imamo minimalnu i prosečnu potrošačku korpu koje su indikatori potrošnje, a ne indikatori toga šta nam treba da bismo živeli pristojno“, rekla je Tamindžija za Tanjug.

Ona je objasnila da je minimalna potrošačka korpa izuzetno problematičan koncept, jer meri potrošnju tri najsiromašnija sloja stanovništva, gde se nalaze staračko, samačko i stanovništvo koje se hrani na narodnoj kuhinji.

„Prema statistici u minimalnoj potrošačkoj korpi imate oko 20.000 dinara za tročlanu porodicu, za hranu, mesečno. Kada to podelite na broj dana dobijete oko 600 dinara dnevno ili 200 dinara dnevno po osobi za hranu“, rekla je Tamindžija.

Ona je naglasila da je to potrošnja najsiromašnijih slojeva, koja je uvedena u Zakon o radu koji kaže da se minimalna zarada između ostalog određuje i prema ekonomskim i socijalnim potrebama zaposlenih u skladu sa minimalnom potrošačkom korpom.

„Mi često kažemo da je to u stvari legalizacija siromaštva“, rekla je Tamindžija.

Deklaracija za Platu za život je pokušaj afirmacije koncepta, dodaje Tamindžija, čiji je cilj da se „Plata za život“ nađe u Zakonu o radu kao parametar.

„Želimo da zacrtamo nekakve koordinate i da na neki način ne stvaramo nekakve lažne slike. Da je minimalna zarada koja usput i ne dostiže iznos te potrošačke korpe, da je ona nešto sa čime ljudi treba da budu zadovoljni“, rekla je Tamindžija.

Kaže da su se nedavno priključili i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije i još tri organizacije.

„Otvorili smo Deklaraciju i za individualne potpise. Podrška nam je važna kako bi naša pozicija imala što veću pregovaračku težinu“, istakla je Tamindžija.

Na pitanje kako bi ovaj koncept mogao da se odrazi na poslodavce, predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković kaže za Tanjug da je teško pronaći opšti odgovor, jer nemaju svi poslodavci isti broj zaposlenih, iste uslove tržišta, kao i izazove.

On je objasnio da se određeni poslodavci suočavaju sa nedostatkom radne snage, posebno kvalifikovanih radnika, te da i ta prilagođavanja otežavaju poslovanje.

„Pojam poslodavca obuhvata i one poslodavce koji zapošljavaju nekoliko hiljada zaposlenih i one koji zapošljavaju jednog ili dvoje. Drugo, posluje se u raznim oblastima tako da u nekoj grani su tržišni uslovi sasvim drugačiji nego u drugoj“, rekao je Atanacković.

On je kazao da promene koje nastaju iz nekih spoljnih faktora uvek postoje, kao i da nekima posebno otežavaju poslovanje te da moraju i da ga zatvore, dok drugima baš to možda ide u korist.

„Generalno, poslodavci su deo društva i poslodavac mora da se prilagodi tržišnim i ostalim društvenim uslovima“, rekao je Atanacković.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar