Cipras najsiromašniji grčki političar

Aleksis Cipras je, iako premijer, najsiromašniji grčki političar. Uvid u imovinsku kartu koji je objavila parlamentarna komisija pokazuje da svi ostali partijski lideri imaju mnogo više novca i nekretnina i da Cipras, bar kada je reč o imovinskom stanju, ostaje veran levičarskim tradicijama.

Podaci su objavljeni sa zakašnjenjem od gotovo dve godine što znači da na godišnjem nivou, od premijerske plate, Cipras trenutno ima sigurno više, ali još uvek manje od svih ostalih. Bar je izvesno da je na najvišoj funkciji startovao s najmanjom stavkom! Tako, u njegovoj poreskoj prijavi piše da je imao primanja od 40.000 evra, na štednoj knjižici sedam hiljada evra, stan od 114 kvadrata i jedan motor od 650 kubika.

Lider Nove demokratije, izdanak stare i bogate porodice Micotakis, imao je primanja od 80.000 evra, ali zato na štednoj knjižici 162.000 evra, automobil i akcije u „Samsung elektroniku” vredne preko deset hiljada evra. Kiriakos Micotakis, međutim, ima i 19 nekretnina širom Grčke, od Krita preko Kikladskih ostrva do Atine, od kojih je neke i prodao.

Ciprasov koalicioni partner, ministar odbrane Panos Kamenos, već je u kategoriji bogatih jer je, pre dolaska na sadašnju funkciju, prijavio godišnji prihod od 180.000 evra, 21 nekretninu ogromne kvadrature, privatnu jahtu, štednju u banci od 44.000 evra i učešće u preduzeću vrednom oko 200.000 evra.

Lider opozicionog PASOK-a Fofi Genimata nema velike prihode, ali ima 29 nepokretnosti, dok je lider ultradesničarske Zlatne zore, u odnosu na sve njih, pravi bogataš.

Tako je Nikos Mihaloiakos najbogatiji grčki politički lider s godišnjim primanjima preko 270.000 evra, deset nepokretnosti, vlasništvom dve kompanije i zajedno sa suprugom bankarskim depozitom od 183.000 evra.

Kako će imovinska karta izgledati za godinu-dve kada na red stigne obračun za proteklih godinu dana, otkako svi u oni u političkom vrhu, znaće se kad 2015. i 2016. dođu na red za obračun i javno objavljivanje.

Takvi podaci u Grčkoj kasne, jer u ovom trenutku nacija još ne zna kako će detaljno izgledati prijavljivanje poreza ove godine, da li će biti potrebno čuvanje svih računa, od onih za hleb, supermarket i veće kupovine ili će kao dokaz biti dovoljan samo deo. Utoliko pre što se svakodnevno uvode novi porezi i što Ciprasova vlada, očigledno, nove namete vidi kao jedini realni izvor prihoda.

U pokušaju da do 24. maja bez novih reformi izdejstvuje konačnu ocenu prvog paketa reformi i eventualno obezbedi obećani kredit, ali i nastavak pregovora o dužničkim olakšicama, Ciprasova vlada dopunski steže kaiš i svakodnevno naciju bombarduje novim porezima. Na snagu stupa povećanje PDV-a koji se s 23 odsto podiže na 24 procenta, poskupljenje za noćenje u hotelima preko dve zvezdice, poskupljenje cigareta, pića, pretplate za stabilne telefone i internet.

Međutim, prema izjavi potpredsednika Evropske komisije Valdisa Dombrovskisa, „evropski kreditori su od Atine tražili smanjenje potrošnje, a sama vlada je izabrala uvođenje novih poreza. To nije bio pritisak i zahtev Evrogrupe, već odluka vlade u Atini”.

Izglasavanje u parlamentu penzijske reforme kojom se predviđa drastično smanjenje penzija i usvajanje novog poreskog zakona, već je Grke okrenulo protiv Ciprasa i vlade. Ispitivanja javnog mnjenja govore o velikom padu popularnosti Sirize koja bi sada, umesto 35,8 odsto glasova koje je osvojila na septembarskim izborima 2015. dobila jedva 15,5 procenata. Dakle, zbog mera koje je bila primorana da prihvati kao uslov kreditora Siriza je izgubila gotovo 60 odsto glasova potencijalnih birača. Konzervativna Nova demokratija trenutno vodi s 10 odsto razlike i veliki broj Grka, iako ne misle da bi to bilo idealno rešenje, u znak protesta bi možda okrenuli leđa Sirizi.

(Jasmina Pavlović Stamenić, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.