Cveća izvezemo za četiri, a uvezemo za 11 milona evra

BEOGRAD – Industrija cveća u svetu je grana od 200 milijardi dolara, pa iako i u Srbiji ova proizvodnja beleži rast, ipak se cveća uglavnom setimo prigodno – pred Dan žena – 8. mart.

Sekretar Udruženja za poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović za Tanjug kaže da trgovinska razmena cveća na svetskom nivou prelazi 200 milijardi dolara sa stopom rasta i do 10 procenata, dok je naš rezultat u razmeni sa svetom 15 miliona evra i beleži rast.

„Srbija poslednjih godina beleži i rast površina pod cvećem, pretpostavka je da te površine prelaze i 500 hektara, a pored toga na oko 600 hektara postoji plantažno gajenje cveća“, rekao je Bogunović.

U strukturi razmene sa svetom Srbija izveze za četiri miliona evra, a uveze za 11 miliona evra.

U srpskom izvozu više od 40 procenata je rezano cveća, slede ukrasno bilje, a izvozimo i sadni materijal. Najviše našeg cveća stigne u zemalja Evropske unije.

Najznačajni spoljnotrgovinski partner kod cveća za Srbiju je Holandija od koje najviše i uvozimo, a srpsko cveće stiže i u Poljsku, Nemačku, Sloveniju i Rusku federaciju.

„Najviše sadnog materijala uvozimo za lale, narcise, zumbule i orhideje, od rezanog cveća najviše uvozimo ruže pa orhideje, hrizanteme i ljiljane“, kaže Bogunović i dodaje da najviše izvozimo rezano cveće, pre svega ruže.

Proizvođača cveća u Srbiji najviše je na prostoru zapadno od Beograda, na severu Vojvodine, a rasadničarske proizvodnje je najviše oko Kruševca i Trstenika.

Uoči 8. marta na pijaci cveća u Krnjači cveće prodaje i Ivan Đorđević, čija firma „Rasadnik cveća Đorđević“ već tri decenije radi u selu Vučić kod Rače Kragujevačcke.

„Za 8. mart je specifična proizvodnja jer se radi samo neke vrste biljaka koje su lepe kao poklon i mogu da se čuvaju u sobi zato što je kratak rok“, kaže on i dodaje da je ta proizvodnja vrlo zahtevna i rizična. Od ponude izdvaja ciklame, primove, zumbule, papučice i navodi da je računica njegove porodice u proizvodnji cveća „da se ima za neki normalan život“.

„Dosta se radi, dosta se ulaže, košta i grejanje, mora tokom cele godine da se posveti pažnja, a zarade za neki normalan život bude“, rekao je on.

Na pitanje da li bi Srbija mogla više cveća da proizvodi, odgovara da proizvodnja prati tražnju, pa ako je veća ima i više proizvođača.

„Mada je u poslednje vreme broj proizvođača počeo da se smanjuje, nisu svi baš zadovoljni“, kaže Đorđević.

Portparol Gradskih pijaca Beograda Jelena Nikolić navodi da je uoči 8. marta uobičajeno bogata ponuda cveća na 30 pijaca u glavnom gradu i posebno ističe specijalizovanu pijacu cveća u Krnjači

„Zakupci se posebno pripreme za praznik jer je cveće najčešći poklon kojim se ženama iskazuje pažnja, poštovanje i ljubav, a tržni centar Krnjača je najveća pijaca cveća u Beogradu“, kaže ona.

Dodaje da svaki cvet ima neku svoju simboliku, ne samo po broju nego i po vrsti cveta, a kakav će odabir biti zavisi od afiniteta osobe koja poklanja i afiniteta osobe kojoj je namenjen.

„Na pijacu cveća svraćaju građani ljubitelji pijačne kupovine ali i cvećari koji užurbano kupuju na veliko – a svi zbog povoljnijih cena“, rekla je Nikolić.

Za subotu i nedelju Gradske pijace Beograd organizovale su po prvi put i poseban karavan poklona – zanatskih i prigodnih proizvoda i to na pijacama Palilula, Đeram, Kalinić i u Bloku 44.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.