Dacic: Nisam cuo nijednu krupnu zamerku na budzet za 2022.

BEOGRAD – Predlog budžeta za 2022. godinu je po svom sadržaju sveobuhvatan, jasan i detaljno predstavlja našu, ne samo finansijsku i razvojnu, već i ukupnu politiku u sledećoj godini, izjavio je danas predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić.

Govoreći na Javnom slušanju o budžetu za narednu godinu u Narodnoj skupštini, Dačić je izrazio zadovoljstvo što taj, kako je rekao, najvažniji zakon za svaku vladu i parlament, još jednom dolazi na vreme.

„Otkako je Vlada utvrdila predlog Budžeta za narednu godinu ja nisam čuo nijednu krupnu zamerku na njegovu strukturu i sadržaj, pa čak ni od onih koji će baš u svemu da pronađu manu i ovoj vladi i ovom parlamentu“, rekao je Dačić.

Istakao je da je ovaj budžet najbolje ogledalo naše, kako navodi, stabilne ekonomske slike, a pre svega naših velikih razvojnih ambicija u godini pred nama.

„Složiću se sa onima koji kažu da je ovaj budžet okrenut i podizanju standarda naših građana, što se vidi kroz čitav niz planiranih podsticaja, pre svega podizanja plata i penzija. Takođe, izuzetno je važno što se planira rast javnih investicija i u narednoj godini, što dovoljno govori o brizi države za razvoj naših kapitalnih sistema“, naveo je Dačić.

Ukazao je da je Budžet realni odraz naše ekonomske moći, da je projektovan na rast od 4,5 odsto, što, dodaje, nakon očekivanih sedam odsto u ovoj godini jasno govori da je naša ekonomija zdrava i da država ima sve razloge da poboljšava materijalni položaj građana i da ulaže u najveće projekte.

Dačić je zahvalio Odboru za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava što je organizovao ovo javno slušanje, čime se, dodaje, nastavlja serija tog vida parlamentarnog rada o najvažnijim pitanjima.

„Budžet je svakako jedna od naših najvažnijih tema. Ovaj saziv Narodne skupštine je ustanovio jednu veoma važnu praksu za koju sam siguran da će ostati i u svim budućim sazivima, a to je da o najvažnijim temama i zakonima koji se nađu pred parlamentom organizuje javno slušanje na kojima, pored narodnih poslanika i predstavnika Vlade, svoju reč mogu da kažu i predstavnici najpozvanijih profesionalnih udruženja, međunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva“, rekao je Dačić.

Podsetio je da je u proteklih godinu dana održan veliki broj javnih slušanja, kao na primer o zakonima iz oblasti rudarstva, energetike i zaštite životne sredine, o digitalizaciji, a naročito povodom promena Ustava u delu o pravosuđu.

Istakao je da je na taj način obogaćena parlamentarna praksa, olakšan rad narodnim poslanicima, i povećana transparentnost i demokratičnost procedure u kojoj se usvajaju najvažniji zakoni.

„Ovo je važan iskorak u našem radu, on je konstatovan i u važnim međunarodnim izveštajima, kao što je na primer godišnji izveštaj Evropske komisije i rezolucija Evropskog parlamenta, ali ono što je najvažnije je da ćemo sa ovom praksom nastaviti, nadam se i u narednim skupštinskim sazivima, jer obogaćuje naš parlamentarni i demokratski život“, naveo je Dačić.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Saša Stevanović istakao je da se budžet za narednu godinu temelji na dva stuba – izdavanje za kapitalne investicije i za rast životnog standarda građana.

Istakao je da je u budžetu za 2022. godinu predviđen rast BDP-a od 4,5 odsto, dodajući da ova godina predstavlja dobru osnovu za planiranje budžeta za iduću godinu, s obzirom da se očekuje privredni rast veći od sedam odsto.

Stevanović dodaje da se procenjuje da će učešće javnog duga u BDP-u iduće godine na nivou centralne države iznositi 55,5 odsto, dok će učešće javnog duga u BDP-u na kraju ove godine biti 58,2 odsto na nivou opšte države, odnosno 57,3 odsto na centralnom nivou.

Planirani deficit budžeta za 2022. godinu, kaže Stevanović, je tri odsto i da se nastavlja trend pada deficita, dok se ukupni prihodi za 2022. godinu očekuju u iznosu od 1.516,8 milijardi dinara.

Tema javnog slušanja bila je i završni račun za 2020. godinu, a predsednik Državne revizorske institucije (DRI) i generalni državni revizor Duško Pejović rekao je da su uradili 29 izveštaja u 2020. godini, što je više u odnosu na 2019. i 2018. godinu.

Dodaje da je 10 budžetskih korisnika pozitivno ocenjeno, a jedan negativno, dodajući da je to Uprava za agrarana plaćanja.

Pejović je istakao da je vrednost iskazanih grešaka 68,3 milijardi dinara, dodajući da se vidi smanjenje greški, ali da su one i dalje na visokom nivou.

Ukazao je da je vrednost iskazane greške 2019. godine iznosila 99,3 milijardi dinara, a 2018. godine oko 257 milijardi dinara.

Predstavnik Nacionalnog konventa Nemanja Nenadić pohvalio je što je konačno poštovan budžetski kalendar kada je reč o donošenju Predloga budžeta za 2022. godinu.

Zamerka je, kaže, što građani ne utiču na kreiranje budžeta, dodajući da ta mogućnost još ne postoji na nacionalnom nivou, ali da postoji u određenoj meri na lokalnom nivou.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.