Danas: Cena litijuma za manje od tri godine pala za oko 80 odsto

Cena litijuma u junu 2024. godine pala je na oko 13.000 dolara po toni, što je najniža vrednost tog metala u poslednje skoro tri godine, preneo je Danas.

Ako se uporedi sadašnja cena sa cenom iz 2022, to je pad cene od oko 80 odsto, pa se postavlja pitanje koliko se isplati rudariti ga.

Prema podacima nemačke platforme Statista, tona litijuma 2021. koštala je u proseku 12.600 dolara, nakon čega je usledio nagli skok u 2022, kada je tona tog metala dostigla cenu od 68.100 dolara. Ipak, strmoglavi pad cene krenuo je u decembru iste godine, a sada se ona spustila na nivo iz 2021.

Ove promene strani analitičari objašnjavaju time da ponuda nadmašuje potražnju i navode da se trenutni pad cena litijuma može pripisati usporavanju rasta prodaje električnih vozila u Kini.

Kako piše sajt Carbon Credits kao odgovor na pad cena, kineske kompanije preduzimaju mere kao što su smanjenje proizvodnje, ali dodaje da je tržište električnih vozila još uvek u ranoj fazi i da ima dosta prostora za rast, pa će potražnja za litijumom nadmašiti ponudu onda kada krene prodaja električnih vozila.

Bankarska grupacija Goldman Saks ima pesimistične prognoze za litijum. Oni predviđaju da će njegova cena nastaviti da pada do kraja 2024. godine.

Sličnih pogleda je i ekolog Igor Radošević, koji poručuje da je pad cene još jedan dokaz da litijuma ima širom sveta i da Srbija ne bi imala monopol.

„Država je forsirala priču da litijum postoji samo kod nas, što nije istina. Stručnjaci iz različitih oblasti tvrde da se litijum nalazi svuda po Evropi. Ima ga tri puta više u Nemačkoj, ima ga u Finskoj, Portugalu. Na Balkanu ga ima u okolini Zagreba, u BiH, Albaniji, S. Makedoniji, Bugarskoj. Glavni problem je što će to u Evropi mnogo teže da ide, jer EU za razliku od Srbije, koja je maltene zemlja ‘trećeg’ sveta, bez poštovanja ekoloških standarda ne može da se progura litijum“, rekao je Radošević.

On je naveo da će cena litijuma nastaviti da pada, jer taj metal polako postaje zastarela tehnologija, s obzirom na to da su neke zemlje već uveliko razvile baterije na vodonik, koje obavljaju identičnu, ako ne i efikasniju ulogu od litijumskih.

„I Ilon Mask je rekao da su Kinezi jedina konkurencija na tržištu automobila. Oni su već razvili priču električnih automobila sa natrijum-jonskim baterijama koje će uskoro da preplave tržište. Natrijum-jonske baterije ne uništavaju životnu sredinu“, istakao je Radošević.

Dodao je da se litijum može dobiti na tri načina, iz pustinja kao u Australiji i Americi, iz tvrde rude kao u Kini, Boliviji, Argentini i iz geotermalne vode, kao što pokušava Nemačka, kroz eksperimentalni pilot projekat.

„U Srbiji bi se za razbijanje rude jadarita koristila sumporna kiselina i druge hemikalije. Od navedenih metoda, jedino geotermalna ima blagi potencijal da najmanje šteti od svih“, ocenio je on.

Naveo je da je paradoksalno raditi na ekološkim vozilima, koja bi se punila energijom koja zagađuje životnu sredinu.

Litijumske baterije, kako je rekao, pune se strujom i Skandinavske zemlje 50 odsto električne energije dobijaju iz obnovljivih izvora električne energije, a u Srbiji toga nema.

Ekonomista Saša Đogović mišljenja je da će litijum, iz perspektive zelene tranzicije i prelaska sa fosilnih na čistija goriva, biti više tražen u narednom periodu.

Litijum je, prema njegovim rečim, kao i bakar, berzanski proizvod podložan promenama, pa se cena pri pravljenju studija ne može fiksirati.

Sa zelenom tranzicijom i trgovinskim ratom između Kine i Amerike, ta sirovina će, kako je rekao, imati sve veću vrednost, pa sa ekonomskog aspekta, nema dileme da će se pojaviti rastući trend, osim ako se ne pojave globalni geopolitički problemi, koji bi smanjili kupovnu moć stanovništa i kupovinu električnih automobila.

„Kada govorimo o ekonomskoj koristi Srbije, ona zavisi od same države, ali je pre toga potrebno razmišljati o životnoj sredini, pa tek onda o geopolitičkim i ekonomskim benefitima“, ocenio je Đogović.

Prema rečima profesora ekonomije na fakultetu FEFA u Beogradu Miloša Erića nije loše imati više kapaciteta za čuvanje energije.

„Ipak, mi imamo dobre uslove da to ne moramo skladištiti u baterijama, kao što su reverzibilne hidroelektrane. Litijumska ili neka nova baterijska tehnologija nije jedina kako možemo da čuvamo energiju. Država je pre par godina donela pravilnik da svaki potrošač postane i proizvođač energije, ali je to na više načina ograničeno, na primer, uvođenjem mrežarine“, rekao je Erić.

Dodao je da, iako postoji državna odluka o subvencionisanju malih solarnih elektrana snage do 6,9 kilovata za pojedince, do jula ni jedna lokalna samouprava nije raspisala konkurse.

„Pričamo o tome kako nam fali energije, a šest meseci je prošlo i još nema konkursa za subvencije za proizvodnju električne energije, a potencijal je ogroman. Pre nego počnemo da pričamo o litijumu, ima milion stvari koje smo mogli, a još nismo uradili“, rekao je Erić.

U kompaniji Rio tinto kažu da je procena ekonomskog uticaja projekta „Jadar“ o eksploataciji litijuma kod Loznice, rađena uzimajući u obzir cenu od 15.600 dolara po toni i da se dugoročne stručne projekcije i dalje usklađuju sa tom cenom.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.