Dekan Univerziteta Edukons: Kina bi ove godine mogla da ostvari stopu privrednog rasta od 5,5 odsto
Dekan Univerziteta Edukons iz Novog Sada Marko Malović izjavio je za Kinesku medijsku grupu (CMG) da bi kineski privredni rast u ovoj godini mogao da iznosi 5,5 odsto, umesto najavljenih pet odsto, ukoliko značajni kineski spoljnotrgovinski partneri i druge vodeće privrede sveta ne budu podbacili u pogledu vlastitog ekonomskog rasta.
Govoreći o Boao forumu za Aziju, Malović je 10. aprila u izjavi za CMG istakao da je posredi jedan od najvažnijih ekonomskih foruma na planeti, zato što trasira međunarodnu ekonomsku saradnju u najdinamičnije rastućem regionu sveta, sa pozitivnim reperkusijama i na globalni rast, ali i zato što se jedini, bavi sveobuhvatnom analizom razvoja privreda i društava, a ne samo potrebama ekonomske elite.
„Ove godine, kao i ranijih, mogli smo čuti sa koliko pažnje i pijeteta Kina obraća pažnju i na privredu jedne Indije, koja takođe veoma brzo raste, na privrede ASEAN-a, na kraju krajeva i na Rusku Federaciju, koja, iako u režimu ratne privrede, efektivno i dalje predstavlja važan beočug svetske privrede i na koju se, tako očito, u ekonomskom smislu sve više gleda kao na azijsku zemlju. Međutim, kineska tržišna ruka ostaje ispružena svima, osobito Evropskoj uniji, ali i SAD“, istakao je Malović.
Govoreći o jubileju, odnosno desetogodišnjici otkako je predsednik Si Đinping obnarodovao inicijativu Pojas i put, Malović je istakao da je Kina pre desetak godina kapitalizovala svoj poluvekovni napor da se transformiše u tehnološku i finansijsku velesilu.
„Kina ubrzano menja nabolje ekonomsku konfiguraciju sveta, insistirajući na poštovanju međunarodnog prava, obostrano korisnoj saradnji i ravnopravnosti u međunarodnim ekonomskim odnosima. Taj kineski doprinos je jedini kvalitativni pomak u 21. veku, kada su geopolitički i međunarodni ekonomski odnosi u pitanju. Ne vidim alternativu tome, odnosno smatram da bi ostali činioci svetske privrede kineski primer trebalo da slede“, istakao je Malović.
Govoreći o odnosima Srbije i Kine, Malović je istakao da je pre samo nekoliko godina srpski izvoz u Kinu bio na nivou statističke greške, a da sada iznosi približno milijardu dolara. Ukazao je i da je posle Evropske unije Kina najvažniji ulagač u Srbiju.
„Za oko 12 godina, Kina je uložila približno 11 milijardi dolara u našu zemlju. Od toga su, doduše, oko 8 milijardi infrastrukturni krediti, a nešto preko 3 milijarde su ulaganja u železare, fabrike i druge projekte“, istakao je Malović.
Napomenuo je da Srbija nema puno razloga da bude zadovoljna strukturom svog izvoza u Kinu koji čine izvoz Ziđinovog bakra, srebra, proizvoda od rafinisanog bakra i nešto drvne građe, te da bi Srbija trebalo da na toj strukturi poradi ulažući zajedno sa Kinom u industrije sa visokom novododatom vrednošću.
Po rečima Malovića, Srbija bi sa Kinom trebalo da ulaže u zaštitu životne sredine i zelenu ekonomiju.
„Jasno je da Srbija nema dovoljno vetroparkova, ni solarnih izvora energije, ali ono što nas nauka uči jeste da je autput tih energetskih izvora upitno mali u odnosu na energetske potrebe. Razgovor između naše dve zemlje o izgradnji još jedne hidroelektrane na Dunavu jeste potencijalno plodna tema“, istakao je Malović.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.