Digitalna revolucija u Srbiji je neizvesna

BEOGRAD – Digitalna revolucija u Srbiji je u narednim godinama neizvesna, a to znači da će digitalizacija ući i već ulazi u svaki aspekt našeg života, te će i poljoprivreda i kupovina na pijaci biti nezamislive bez korišćenja IT rešenja.

To je zaključak panela “Javna-privatna partnerstva kao način dostignuća do digitalne ekonomije” u okviru Kopaonik biznis foruma, a na kojem su govorili direktor tima za IT i preduzetništvo u Kabinetu predsednice Nenad Paunović, predstavnica NALED-a Jelena Bojović, predstavnica Mastercarda Jelena Ristić, a kojim je moderirala ekonomista Radojka Nikolić.

Nikolić je u izjavi za Tanjug, sumirajući panel, navela da je sasvim izvesno da su digitalizacija i digitalna ekonomija zahvatile sve sfere života i da se to, dodaje, pokazuje na nizu primera kao što su sklapanja javno-privatnog partnerstva zbog saradnje u toj oblasti, korišćenja IT rešenja u oblasti poljoprivrede, zdravstva, bankarskog sektora…

“Takođe, najavljuju se i neke novine za drugu polovinu godine, kada će se mnoge finansijske transakcije obavljati sa jednog telefona na drugi. Telefon će biti jedna vrsta baze koja može da obavi sve transakcije zbog kojih smo nekada odlazili u banku”, kaže Nikolić.

Ističe da je sasvim jasno da digitalna ekonomija počinje da predstavlja jedan novi ekosistem i da će biti neizbežno da se svuda primeni.

Ukazuje, međutim, da ima i problema na tom putu, a to su da digitalna ekonomija postane održiva, ali i da regulativa bude usklađena tako da sva IT rešenja u praksi budu moguća.

Nikolić ističe da je izvesno da je pandemija ubrzala digitalizaciju, a da je ona bila najvidljivija u oblasti e-trgovine koja je u to vreme doživela bum.
Takođe, dodaje da digitalna ekonomija predstavlja jednaku šansu za sve talentovane i inovativne ljude.
“Za Srbiju je izvesno da ima puno talenata, i u zemlji i van zemlje, jer IT ne poznaje fizičku prepreku”, ističe Nikolić.
Navodi da je dobro što je naša vlada razvila svoj IT sektor koji, kaže, prati sve svetske trendove i tokove u oblasti digitalizacije.
Iz tog IT sektora je Nenad Paunović, koji je direktor tima za IT i preduzetništvo u Kabinetu predsednice Vlade Srbije, koji je istakao da je jedan od osnovnih prioiteta sadašnje vlade upravo digitalizacija.
Naveo je da je u poslednjih nekoliko godina urađeno mnogo, kako u postavljanju digitalne infrastrukure, tako i u oblasti pravne regulative, kako bi digitalizacija u našoj zemlji bila moguća.
Kao primer navodi postavljanje osnova za funkcionisanje elektronske trgovine na kojoj je počelo da se radi 2017, nastavljeno 2018. godine, dok je 2019. menjan Zakon o e-trgovini kojim su uklonjene određen prepreke.
“Drago mi je da je e-komerc eksplodirao prošle godine, ali osnove za njegovo funkcionisanje su postavljene ranije”, rekao je Paunović i dodao da su na uređenju zakona radili u saradnji sa privatnim sektorom.
Istakao je da digitalna ekonomija ne poznaje javni i privatni sektor i dodao da bi svi u Srbiji trebalo da daju svoj doprinos u oblasti digitalne ekonomije, kako bi naša zemlja bila uspešnija na međunarodnom tržištu.
Podseća da je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi koja je donela Zakon o digitalnoj imovini, pored toga, dodaje, uvela je digitalne udžbenike, digitalizovala školstvo u vreme pandemije, uvela kovid19.info sistem koji pruža informacije vezano za koronu.
Paunović navodi da je pred Srbijom digitalizacija u gotovo svim oblastima, a da će se ogromna transformacija dešavati u oblasti zdravstva, poljoprivrede, zelene ekonomije.
Predstavnica NALED-a Jelena Bojović naglasila je da će privredni rast naše zemlje u budućnosti najviše zavisiti od digitalne transformacije.
Prema njenom mišljenju, veliki potencijal za Srbiju jeste upotreba podataka, koji danas, ističe, postaju nova nafta ili zlato.
“Neko je rekao da Srbija može poštati Švajcarska za podatke, i ja se u tome apsolutno slažem”, rekla je Bojović na panelu i dodala sa su podaci izuzetno bitni i korisni za dalji razvoj digitalne ekonomije, a da Srbija za to ima infrastrukturu.
Bojović navodi da bi trebalo stimulisati i građane na digitalnu ekonomiju, i da je NALED u saradnji sa Mastercardom sproveo jedan projekat koji se odnosi na plaćanje karticama na nivou lokalnih samouprava.
“Tim projektom smo želeli da stimulišemo i građane i privredu na bezgotovinsko plaćanje, jer time stimulišemo i razvoj digitalne ekonomije”, kaže Bojović.
Predstavnik Mastercard Jelena Ristić istakla je da su digitalizacija i održiva ekonomija nerazdvojni i dodala da je to pokazala i pandemija.
“Svi smo bili prinuđeni da koristimo prednosti digitalnih tehnologija, gde su svuda u svetu, manje ili više zastupljene, i korisnici i biznisi mogli da vide vrednosti digitalizacije i izvuku maksimalnu korist”, navela je Ristić.
Kaže da je su upravo zahvaljujući digitalnim tehnologijama mala i srednja preduzeća tokom pandemije uspela da opstanu, a najviše prodajom svojih proizvoda i usluga preko interneta.
“Kada povežemo i održivu ekonomiju i digitalnu ekonomiju, ona je moguća, ona je sadašnjost i budućnost”, rekla je Ristić.
Naglašava da je zbog toga potrebno raditi na edukaciji malih i srednih preduzeća kako da prilagode svoj poslovni model novim trendovima, odnosno, kako da se reklamiraju i oglašvaju preko mreže, šta je digialni marketing, kako da prihvataju platne kartice, kako da pošalju proizvod ne samo na svojoj teritoriji, već i van granica zemlje.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.