Dizanje referentne kamate adekvatno, krediti neznatno skuplji

BEOGRAD – Novo podizanje referentne kamatne stope je adekvatan odgovor NBS na inflatorna očekivanja i nadam se da će srednjoročno dati rezultate u smislu obuzdavanja inflacije, odnosno smanjenja inflatornih očekivanja, i smanjenja inflacije, rekao je danas generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.

On je za Tanjug objasnio da je reč od jednom od instrumenata monetarne politike u uslovima pregrejanje inflacije i inflatornih očekivanja čiji smo svedoci u Americi, EU i drugim delovima sveta.

„Jedan od načina da učinite da se inflacija u srednjoročnom periodu vrati u normalne okvire je da da novac bude skuplji, kako bi se obuzdala inflacija“, rekao je on.

Dodao je da se ova mera neće odraziti na one koji imaju gotovinske kredite sa fiksnom kamatnom stopom, dok oni koji imaju varijabilnu kamatnu stopu mogu da očekuju u narednom periodu, ali ne po automatizmu, da im se neznatno koriguje mesečna rata.

„Ne odnosi se na one koji imaju stambene kredite indeksirane u evrima, a 99 posto je takvih kredita“, rekao je on.

Dodao je da ceo bankarski sektor gleda šta će uraditi Evropska centralna banka koja je zakazala sastanak 9. juna.

„Mislim da može doći do blage korekcije Euroribora, koji je poslednjih 7-10 godina u minusu. Politika jeftinog novca je mislim završena“, rekao je on.

Vasić je rekao da se kod nas ne može dogoditi da banke naplaćuju štednju, kao što rade neke banke u svetu, jer je NBS jasno stavila do znanja da to neće tolerisati.

Dodao je da je to tržišna kategorije koje u budućnosti neće biti.

„Sa restriktivnom monetarnom politikom cena kapitala raste, pa se i kamate na depozite mogu očekivati da rastu“, rekao je on.

Pre mesec dana NBS je imala pomeranje referentne kamatne stope sa jedan na 1,5 posto, a sada je pomerila na dva odsto.

Vasić je podsetio da je postojao trend godinama da se spušta referentna kamata sto je činilo da novac bude jeftiniji.

Govoreći o inflaciji koja je u Srbiji 9,6 posto on je ocenio da su inflatorna kretanja svuda u svetu te da se mi ne razlikujemo.

„Cena energenata nenormalno raste, to se preliva. Inflacija u EU je 7,5 do 8,5 posto u proseku, u Latviji, Estoniji i Litvaniji je i 14 odsto, u SAD je preko 7 posto. To znači da je ovo trenutak kada centralne banke država moraju aktivno da se uključe, i da novac poskupi kako bi se inflacija obuzdala“, rekao je on.

Ocenio je i da deo bazne inflacija u Srbiji i nije tako veliki, ali je da na inflaciju utiče uvezena inflacija.

„Nemamo mnogo lekova koje možemo da primenimo protiv rasta inflacije, jedan je i restriktivna monetarna politika, drugi je što država formira cene pet najznačajnijih namirnica, takođe država utiče na cene nafte i derivata“, rekao je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.