Đuričin: Ekonomija solidno, ali medicinski troškovi rastu. . .

BEOGRAD – Trenutno stanje srpske ekonomije profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin ocenjuje kao solidno, normalno i ističe da je zadržana određena vitalnost, uprkos posledicama krize koje izaziva pandemija.

Đuričin takođe za Tanjug ističe da je važno da ta kriza nije zahvatila finansijski sektor, koji je u našoj zemlji ostao stabilan.

On navodi da imamo stabilan kurs, pad cene kapitala i odlaganje kreditnih obaveza, a sve je to, ističe, ukalkulisano politikom Centralne banke.

Kaže da je bio skeptičan kada je država definisala prvi program mera pomoći privredi i građanstvu u martu i smatrao je da će naša ekonomija zbog takvog paketa doći u tešku situaciju za dva do tri kvartala.

Tako je, objašnjava, razmišljao, imajući u vidu činjenicu da je virus opasan i da je najbolja mera za njegovo suzbijanje fizička distanca, a ona, dodaje, s druge strane, znači pauzu u ekonomiji.

„Međutim, stanje sredinom poslednjeg kvartala 2020. godine je iznad mojih očekivanja. Zadržali smo određeni nivo vitalnosti realne ekonomije, esencijalni sektori funkcionišu bez zastoja, dok šok tražnje deluje na sektore koji se bave prodajom potrošnih i trajno potrošnih dobra“, navodi Đuričin.

Ipak, ukazuje da troškovi zbog kovid krize i dalje rastu, jer, kako navodi, medicinski sistem „probija“ planirane budžete, zbog potreba za lečenjem ljudi.

Kaže da je drugi faktor „probijanja“ budžeta pomoć privredi kroz relaksaciju plaćanja poreza, te se zbog pada poreskih prihoda država mora zaduživati kako bi zadržala nivo privredne aktivnosti.

Ako se na to doda i isplata plata i penzija, dug se, kaže Đuričin, i dalje uvećava.

Đuričin podseća da iz Ministarstva finansija stižu uveravanja da javni dug neće preći 60 odsto BDP-a, što je, dodaje, Mastrihtska granica.

„Međutim, veoma ozbiljne evropske zemlje imaju 100 do 160 odsto učešće duga u domaćem BDP-u, tako da smo mi na relativno dobrom nivou“, kaže Đuričin.

Dodaje, da to ne sme da nas „uspava“ zato što, objašnjava, kada se govori o nivou javnog duga, onda se govori i o apsolutnom nivou BDP-a, koji je, kaže Đuričin, u našoj zemlji nizak.

Zbog tog niskog apsolutnog nivoa BDP-a, dodaje on, snaga naše ekonomije je slaba da bi veći procenat duga u odnosu na BDP pokrila iz sopstvene snage.

Ocenjuje da će stanje naše ekonomije umnogome zavisiti od toga koliko disciplinovano budemo primenjivali mere i koliko disciplinovano budemo smanjivali stepen zaraženosti stanovništva.

„Jer, ako ekonomija stane, staće i način da se izborimo sa medicinskom krizom, jer bez finansiranja nema nabavke potrebne opreme, lekova, plaćanja ljudi, mera zaštite i slično“, kaže Đuričin.

Ukoliko bude bilo novog „lokdauna“, profesor kaže da u tom slučaju nemamo drugu alternativu nego da se strpimo i izdržimo, jer, ističe, mnoge ankete u EU i SAD pokazuju da je očuvanje zdravlja trenutno ispred ekonomije.

„Ako se Vlada Srbije drži toga da treba sačuvati zdravlje nacije, a da ekonomiju stavi u funkciju očuvanja zdravlja nacije, onda je to dobra orijentacija“, smatra Đurčin.

Međutim, dodaje, normalno je da će novo zaključavanje uvećati troškove, smanjiti prihode, poreske prihode, prostor za finansiranje i povećati javni dug…

Za privredni rast Srbije u ovoj godini, koji je, prema procenama MMF-a jedan od najboljih u Evropi, Đuričin kaže da je on „eho efekat“ prethodne makroekonomske politike.

Ta politika je, kaže, dovela zemlju u stanje fiskalne ravnoteže i bila je atraktivna za strane direktne investicije.

Međutim, ukazuje da apetit investitora iz inostranstva sa pandemijom opada i dodaje da su oni pod pritiskom svojih zemalja da ako investiranju – investiraju u svojoj zemlji.

Zbog toga ocenjuje da u određenom periodu nećemo moći računati sa takvim prilivom stranih direktnih investicija kakav je bio poslednjih godina, te ćemo morati, kaže, da se više oslonimo na sopstvene investicije u privatnom i javnom sektoru.

Reč je, objašnjava, o investicijama u građevinarstvo, infrastrukturu i digitalnu infrastrukturu, što, dodaje, i jeste orijentacija naše zemlje.

Upravo je to jedan od razloga koji daje optimizam, kaže Đuričin, da će sledeće godine Srbija ostvariti pozitivan privredni rast, kao i zbog dobrih rezultata u poljoprivredi i prehrambenoj industriji.

„Mogao bih da prognoziram da ćemo iduće godine, pod pretpostavkom da ne dođe do dramatičnog ubrzanja epidemije, što je, inače, moguće, naš privredni rast biti u pozitivnom delu“, zaključio je Đurčin.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.