Dugovi razvijenih zemalja rastu,novac će još dugo biti jeftin

BEOGRAD – Ekonomista Srboljub Antić kaže da su niske kamate deo nove ekonomske normalnosti u svetu i da će novac još dugo biti jeftin, kao i da je kriza 2020. godine, koja još traje, pokazala da se kamatne stope i dalje koriste kao instrument za izlazak iz krize.

Antić je naveo za Magazin Biznis, govoreći o politici kamatnih stopa u vreme kovid krize, da su svi elementi koji su doveli do opadanja kamatnih stopa i dalje prisutni.

„Prvi je inflacija, koja više nije jedan od glavnih ekonomskih problema, a kamatne stope su bile glavni instrument monetarne politike u borbi protiv inflacije. Drugi je potreba za finansiranjem ogromnih deficita u razvijenim zemljama, što težište monetarne politike pomera na izdašnu ponudu jeftinog novca“.

Antić, koji je ranije bio stalni predstavnik Srbije u MMF-u, takođe kaže da je odgovor na pitanje zašto će era jeftinog novca potrajati vrlo jednostavan.

S obzirom na to da javni dugovi razvijenih zemalja rastu, teško je verovati da će se političke elite odlučiti za znatniji rast kamatnih stopa, navodi Antić.

Smatra da je to dodatni razlog što su niske kamatne stope deo nove ekonomske realnosti.

„Nakon svake velike krize menjaju se okolnosti poslovanja. Negativno iskustvo krize iz 1929. godine, kada je restriktivna monetarna politika produbila i produžila krizu, izmenilo je ponašanje ekonomskih vlasti. Postalo je uobičajeno da se tokom krize i u postkriznom periodu primenjuje kombinacija ekspanzivne monetarne i fiskalne politike, uz snižavanje kamatnih stopa“, kaže Antić.

Podseća da je svaka kriza u 21. veku bila praćena brzim rastom bilansa centralnih banaka i rastom zaduženosti razvijenih zemalja, pre svega zemalja rezervne valute.

„Kamatne stope, nominalne i realne, imaju trend snižavanja u proteklih 20 godina. Kriza 2020. godine, koja još traje, pokazala je da se kamatne stope i dalje koriste kao instrument za izlazak iz krize. Nizak i opadajući nivo kamatnih stopa (i nominalnih i realnih) u razvijenim zemljama, gde su kamatne stope centralnih banaka blizu nule ili čak nominalno negativne, donekle je limitirao njihovu upotrebu. Težište monetarne politike prebačeno je na ponudu novca“, objašnjava Antić.

U slucaju brzog ekonomskog oporavka, očekuje se, kako kaže, da će centralne banke zemalja rezervne valute i Evropska centralna banka (ECB) prvo usporiti rast ponude novca, dok se aktivnija upotreba kamatnih stopa može ocekivati u nešto dužem roku.

Ipak, o tome da li će se ovaj instrument koristiti u većoj meri odlučivaće političke elite razvijenih zemalja, uzimajući u obzir servisiranje javnog duga, naveo je on.

Sa druge strane, pošto javni dugovi razvijenih zemalja rastu, teško je verovati, dodaje, da će se one odlučiti za znatniji rast kamatnih stopa.

Na pitanje da li treba da nas zabrine to što je, prema podacima Svetske banke i MMF-a, globalni dug premašio globalni GDP, kaže da ne.

„Ne, iako bi odgovor na isto pitanje pre 20 godina bio potpuno drugačiji. Prema kreatorima ekonomske politike u SAD i EU nije važan nivo javnog duga, već sposobnost da se taj dug servisira. To podrazumeva refinansiranje i plaćanje kamate, pri čemu je refinansiranje u dobroj meri prebačeno na centralne banke“.

Kada je reč o Srbiji i trećem paketu pomoći privredi, Antić kaže da je u uslovima krize, pogotovo krize koja nema uzrok u greškama ekonomske politike, opravdano u kraćem periodu koristiti fiskalnu ekspanziju, odnosno povećati javni dug.

„Kovid kriza je pogodila Srbiju u vreme kada je zemlja imala visoke nivoe državnih depozita zbog davanja pod koncesiju aerodroma Nikola Tesla i relativno uređene finansije kao rezultat prethodne fiskalne konsolidacije. Zbog toga je država imala mogućnost da bude izdašna u davanju pomoći privredi u prošloj godini“.

Takođe, navodi da najava nove pomoći u ovoj godini može biti delimično finansirana prodajom jedne od državnih banaka, kao i da to znači da se javni dug neće povećati za iznos pomoći, već za nešto manji iznos, naveo je Antić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.