DW: Ekonomija u BiH ulazi u depresiju

SARAJEVO – Bosna i Hercegovina godinu završava sa padom društvenog proizvoda od oko pet odsto, a zbog velikog pada privrede BiH više nije ni u recesiji.

Snažan pad ekonomske aktivnosti obeležio je ekonomiju u BiH u protekloj godini a to će se i u ovoj osetiti u svim sektorima društva i ekonomije, ocenjuje Dojče vele.

Optimistične prognoze pokazuju da značajnijeg rasta ekonomije neće biti do 2022, a do tada će posledice ekonomskog pada, koje su prema prognozama u protekloj godini od četiri do pet odsto, imati snažan efekat i u godini pred nama.

Prema definiciji, recesijom se smatra pad privrede tokom dva uzastopna kvartala, a depresijom, ukoliko ovaj pad traje duže od tog perioda, navodi Dojče vele.

S obzirom da BiH beleži pad već treći kvartal, ekonomisti tvrde da će ovo biti još gora godina, a statistički podaci o ranijem rastu su se „šminkali“ za potrebe politike.

„Mi smo na evropskom dnu. Koliko god šminkali podatke, najmanje trošimo, najsiromašniji smo. Ne treba niko da priča ništa, stanje pokazuje realnu situaciju“, izjavila je ekonomista Svetlana Cenić.

Prema njenim rečima, najvažnije je videti ko će da piše ćirilicom, a ko latinicom, a o tome kako neko preduzeće radi, to je druga priča.

„Prikazivanje nas da smo najbolji u reginu je besmisleno“, istakla je ona podsećajuci da vlasti, osim manje podrške u doba korone, nisu uradile ništa kako bi odgovorili izazovima sa kojima se susreću sve svetske ekonomije, navodi Dojče vele.

Ekonomisti tvrde da se priča o malom padu BDP-a u BiH ne može pripisati realnoj slici, s obzirom da ekonomija koja je već bila na kolenima, teško da može mnogo da padne.

Ono što je preostalo, održavaće se daljim zaduživanjem, a konkretnog rasta neće biti još najmanje godinu dana.

Prognoze nisu dobre ni za ovu godinu, jer se pad očekuje i do kraja godine, od sektora transporta, insdustrijske proizvodnje, pada prometa u maloprodaji.

Prihodi od indirektnih poreza su za 9,3 odsto manji u odnosu na prošlu godinu a razlog je manji uvoz.

Došlo je i do pada naplate PDV-a u unutrašnjem prometu, kao i ukupnog smanjenja potrošnje.

„To su osnovni razlozi. Činjenica je da su za 9,3 odsto manji prihodi. Upoređujući te podatke sa zemljama u okruženju, možemo reći da su prihodi bili dobri“, kaže Ratko Kovacevic iz Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Izvoz proizvoda iz BiH u prvih 10 meseci je iznosio 8,85 milijardi maraka i to je pad od 11,4 odsto.

Uvoz je 14,2 milijarde, što predstavlja pad od 14,8 , podaci su Spoljnotrgovinske komore BiH.

Spoljnotrgovinski deficit je 5,3 odsto, navodi Dojče vele.

Potpredsednik komore Nemanja Vasić kaže da bi moglo doći do oporavka, ali ne tako brzo.

Ekonomije koje budu imale dovoljno snage, oporaviće se, ali BiH nije u tom rangu, kaže ekonomista Zoran Pavlović.

On navodi da su slabosti privrede u BiH plod politike koja mora da se menja.

BiH je, imajući u vidu da se radi o jednoj od najsiromašnijih zemalja, dospela u situaciju da zbog politika koje su vođene, dođe u veoma tešku situaciju.

BiH po najoptimističnijim prognozama, može očekivati nivo privrede iz 2019. godine tek za dve godine.

Da bi se to ostvarilo, potrebna je podrška najpogođenijim sektorima ekonomije u BiH, posebno privatnom, ocenjuje Dojče vele.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.