U trendu

ECB podigla kamate za 50 baznih poena, više od ocekivanja

FRANKFURT – Evropska centralna banka (ECB) iznenadila je danas tržišta podigavši svoje kamatne stope za 50 baznih poena, dok su tržišni akteri predviđali povećanje od 25 baznih poena.

To je prvi put da je ECB povećala ključne kamate u poslednjih 11 godina, nastojeći da zauzda divljanje inflacije u zoni evra, izveštava CNBC.

Kamata ECB-a na depozite položene kod nje iznosi sada nula procenata, kamata na glavne operacije refinansiranja je 0,5 posto, a na prekonoćne pozajmice 0,75 odsto.

„Upravni savet je ocenio da je primereno napraviti veći prvi korak na putu ka normalizaciji referentne kamatne stope nego što je to nagovešteno na prethodnom sastanku“, navodi se u saopštenju ECB-a.

Evro je, na vest o podizanju kamata ECB, skočio prema dolaru i trguje se na nivou od 1,0257 dolara.

Montearni regulator 19-članog valutnog bloka, sa sedištem u Frankfurtu, takođe je saopštio da će ovaj pomak kamatne stope „podržati povratak inflacije na srednjoročni cilj Saveta guvernera jačanjem usidrenih inflatornih očekivanja i prilagođavanjem uslova u pogledu tražnje kako bi se u srednjem roku postigla ciljana inflacija“. Targetirana inflacija ECB je 2,0 procenta.

U obraćanju nakon objave odluke, predsednica ECB Kristin Lagard objasnila je razloge većeg podizanja kamate nego što se očekivalo.

„Inflacija je i dalje nepoželjno visoka i očekuje se da će još neko vreme ostati iznad našeg cilja. Najnoviji podaci ukazuju na usporavanje privrednog rasta, što pomračuje izglede za drugu polovinu 2022. i nadalje”, rekla je ona.

Prema preliminarnim podacima Zavoda za statistiku EU, inflacije u evrozoni je porasla u junu za 8,6 posto na godišnjem nivou.

Pojedini investitori su skeptični prema postupcima ECB-a i predviđaju ulazak bloka u recesiju krajem ove godine. ECB je junu prognozirala stopu inflacije u regionu jedinstvene valute od 6,8 odsto za celu ovu godinu, i od 3,5 procenata za 2023. Što se privrednog rasta tiče, predvidela je da će bruto domaći proizvod u tekućoj i u narednoj godini porasti za po 2,1 odsto, podseća CNBC

Lagardova je danas rekla da je „prolongiranje rata u Ukrajini i dalje izvor značajnih negativnih rizika za rast, naročito ako snabdevanje energijom iz Rusije bude poremećeno do te mere da dovede do racionalizacije potrošnje gasa za firme i domaćinstva“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar