U trendu

EIB: Obnovu UKR finansirati osnivanjem finda kao za kovid

BRISEL – Evropska investiciona banka (EIB), kreditni ogranak Evropske unije, predlaže da finansijska struktura koja je pre korišćena za pomoć tokom pandemije kovid-19, bude model za finansiranje obnove Ukrajine u iznosu do 100 milijardi evra (104,3 milijarde dolara), prema dokumentu u koji je Rojters imao uvid.

Prema predlogu, početnih 20 milijardi evra za Poverenički trust EU-Ukrajina (E-U GTF) obezbedilo bi se doprinosima iz zemalja EU i iz budžeta Unije u formi grantova, zajmova i garancija.

Garancije bi imale multiplikativni efekat, pri čemu bi pokrile infrastrukturne projekte ukupne vrednosti oko 100 milijardi evra, što je otprilike polovina neposrednih potreba Ukrajine, navodi se u dokumentu.

Predlog EIB-a trebalo bi da bude predstavljen danas, prvog dana međunarodne Konferencije za oporavak Ukrajine u Švajcarskoj, koja ima za cilj da obezbedi resurse za tu zemlju i pomogne njen posleratni oporavak.

EIB predlaže fond koji bi funkcionisao na sličan način koji se koristio za vreme pandemije za kreditne garancije malih i srednjih preduzeća, a koji je predviđao 25 milijardi evra garancija koje bi omogućile mobilizacije čak 200 milijardi evra.

Sredstva trusta E-U GTF mogla bi da doprinesu ponovnoj izgradnji mostova ili obnovi mreže vodosnabdevanja ili kanalizacije, posebno u gradovima čija se populacija povećala usled migracije iz drugih delova Ukrajine zbog ruske invazije na tu zemlju 24. februara.

Projekti bi takođe mogli da budu fokusirani na olakšavanje ukrajinskog izvoza ili na njenu energetsku i digitalnu infrastrukturu. EIB ili razvojne banke poput KfW-a ili DFC-a, mogle bi da koriste fond ili njegove garancije za investicije koje su pod njihovim kontrolom.

Fond je takođe osmišljen da ohrabri privatna preduzeća koja verovatno smatraju da su investicije u Ukrajini previše rizične.

Da bi ovaj predlog EIB-a bio prihvaćen, saglasnost prvo mora da da Evropska komisija, a zatim plan mora da odobri većina zemalja EU. Članice EU će naknadno odlučivati da li će i u kom iznosu doprineti fondu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar