U trendu

EK: Regionalni centar za upravljanje otpadom u Novom Sadu najbolji u Srbiji

BEOGRAD – Regionalni centar za upravljanje otpadom u Novom Sadu Evropska komisija je ocenila kao najbolji u Srbiji, nakon što je u poslednjih deset godina u programe i projekte u oblasti unapređenja životne sredine uloženo više od tri milijarde dinara, istakla je članica Gradskog veća za imovinsko-pravne poslove Novog Sada Mira Radenović.

Ona je za Televiziju K1 napomenula da je takav rezultat postignut multidisciplinarnim radom na svim frontovima i to zalaganje u prethodnoj deceniji dalo je brojne pozitivne efekte.

„Sa životnom sredinom jedino se tako i može raditi, budući da sve utiče jedno na drugo, pa smo se ovde bavili vodom i vazduhom i zemljištem i ozelenjavanjem, a posebno smo ponosni na značajno podignut nivo zelenog fonda u gradu“, naglasila je Radenović.

Ona je navela da je za 40 godina Novi Sad dobio tri nova parka, a u ovoj godini projektovan je i park kod Spensa koji je u samom srcu grada.

„Jednu potpuno urbanu sredinu 2023. godine pretvorićemo u pravu zelenu oazu tako da će Novosađani živeti lepše, bolje i kvalitetnije“, istakla je gradska većnica.

Kako je kazala, sugrađani su najbolje reagovali na subvencije za bicikle, jer je Novi Sad prvi grad u Srbiji koji je zajedno s nevladinim sektorom ušao u program finansiranja kupovine novog dvotočkaša na ljudski pogon.

„Do sada smo već tri puta imali pozive za zainteresovane građana i svaki put smo imali više od 10.000 prijavljenih, što znači da su Novosađani više nego voljni da bicikl koriste kao novi vid zdravog i zelenog prevoza“, rekla je ona i dodala da je nakon ta tri poziva 3.500 novih aktivnih biciklista u Novom Sadu.

S tim u vezi je profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu dr Predrag Kojić, takođe za K1, istakao da Novi Sad teži da po broju bicikala dostigne, pa i prestigne Amsterdam.

„Kod nas je, u odnosu na Beograd, sve ravno i možete veoma brzo stići od tačke A do tačke B, a da se ne umorite, pa želimo da budemo kao Amsterdam i svakog dana posvećeno radimo na podizanju svesti građana da teže očuvanju životne sredine“, kazao je on.

Dodao je da je trenutno u Novom Sadu najveći problem nesanitarna deponija koja treba da se preuredi u sanitarnu.

„Više od 95 odsto otpada se deponuje i to mora da se promeni, ali mi trenutno realizujemo projekat koji će služiti tome da se izgradi nova sanitarna deponija gde će procenti biti obrnuti – trudićemo se da tretiramo sav pristigli otpad i da svega deset odsto od ukupnog otpada deponujemo“, rekao je Kojić i naglasio da će sav ostali otpad biti tretiran i pretvaran u reciklabile, odnosno materijal koji može da se reciklira i od njega se dobija eneregent u obliku biogasa – istakao je dr Kojić.

On je naglasio da je projekat sanitarne deponije zapravo projekat izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom.

„Trenutno u Srbiji nema takvog projekta, iako svi gradovi teže da se spoje u regione, da osnuju takve centre i da recikliraju otpad“, kaže profesor i naglašava da su u ovom projektu učestvovali profesori Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, Prirodno-Matematičkog i Fakulteta tehničkih nauka, zatim tim projektanata i čelnici lokalne samouprave.

Kaže i da bi otpad trebalo posmatrati kao sirovinu, a ne kao otpad, pogotovo sada u eri dekarbonizacije i zamene fosilnih goriva.

„Primena i efekti cirkularne ekonomije najbolje se mogu videti baš kroz upravljanje otpadom“, istakao je dr Kojić.

Mira Radenović objasnila je detaljnije ovaj kapitalni projekat u novosadskom naselju Klisa.

„Grad Novi Sad je pre dve i po godine započeo izradu projektno-tehničke dokumentacije za Regionalni centar za upravljanje otpadom, budući da želimo da prestanemo sa dosadašnjim nekorišćenjem čvrstog komunalnog otpada odnosno njegovim bacanjem“, rekla je ona.

Članica Gradskog veća navela je da to konkretno za Novosađane i svih sedam opština u regionu (Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas) znači da sakupljen otpad više neće biti bacan u zemljište.

„Neće biti zagađenja životne sredine, neprijatnih mirisa, prašine, već ćemo koristiti otpad za proizvodnju energije, odnosno goriva od otpada, a deponovaćemo samo mali deo otpada za koji ne postoji način da se reciklira, bar današnja tehnologija nije dotle stigla“, objasnila je Radenović.

Naglasila jeda se projekazt sprovodi sa EU, da je prošao ozbiljne revizije Evropske komisije i ocenjen kao jedan od najboljih projekata do sada koji je Evropska komisija radila u Srbiji.

„U Srbiji postoje sanitarne deponije ali ne sa fabrikom za mehaničko-biološki tretman otpada. Sve direktive na koje nas danas upućuje EU, a koje su i za njih zahtevne, mi ćemo izradnjom Regionalnog centra za upravljanje otpadom ispuniti, i to je svetli primer ne samo u Srbiji već i u ovom delu Balkana“, istakla je Mira Radenović i naglasila da je Grad više nego ponosan kao lider u regionu kada je reč o upravljanju otpadom i zaštiti životne sredine.

Dodala je da Novosađani žele i vole da recikliraju, pa je u 2022. godini u Novom Sadu postavljeno 150 kontejnera, odnosno zvona za skupljanje stakla.

„Postavili smo i više od 30 podzemnih kontejnera za PET ambalažu i Novosađani su više nego voljni da učestvuju u svim akcijama koje se odnose na unapređenje životne sredine, posebno na upravljanja čvrstim otpadom“, navela je većnica.

On ističe da se u prethodnom periodu iz pomenutih 150 kontejnera mesečno prikupi preko deset tona stakla u sve se reciklira u Centru za reciklažu na novosadskoj deponiji.

„Ono što je važno je da do kraja 2023, a to je zadatak koji smo sebi postavili, imamo više od 500 zvona za staklo što znači da ćemo obuhvatiti ceo grad, a uvodimo i kontejnere za primarnu separaciju papira i nastavljamo sa uvođenjem primarne separacije PET amabalaže“, istakla je Radenović.

Radenović kaže i da je do kraja 2023. cilj gradske vlasti da tu primarnu separaciju u Novom Sadu podigne na jedan ozbiljan nivo.

Ćlanica Gradskog veća poručila je da će Novi Sad nastaviti i u narednoj godini da izdvaja značajna sredstva za projekte zaštite i unapređenja životne sredine.

„Značajno smo se pomerili u pravcu ozelenjavanja te nam sledi izgradnja botaničke bašte u Novom Sadu, druge po redu, uz beogradsku, u Srbiji“, rekla je Radenović.

Pored toga, naglasila je i da je sistem upravljanja otpadnim vodama nešto na čemu će raditi i to je sledeći projekat u oblasti komunalne infrastrukture i u vezi sa zaštitom životne sredine.

„Izgradićemo centralni prečistač u sklopu programa „Čista Srbija“ i to je nešto što očekujemo da završimo u narednih nekoliko godina budući da je to izuzetno veliki projekat, čija vrednost je veća od 100 miliona evra i neophodna nam je stručna podrška novosadskog Univerziteta, kao i novac koji moramo obezbediti“, najavila je članica Gradskog veća.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar