EK: Zima dolazi, raste glad za energentima
BRISEL, 13. oktobra ( Tanjug) – Evropska komisija predložila je instrumente kojima bi trebalo da se utiče na ublažavanje krize nastale porastom cena gasa, na međunarodnom tržistu.
Predloženi instrumenti uglavnom predstavljaju spisak mera koje su već na raspolaganju zemljma članicama kao što su smanjenje poreza, subvencije za pogođene industrijske grane kao i finasijsku pomoć najugroženijim građanima i mogucnost odgalanje plačanja računa.
U Briselu naglašavaju da nema „neposrednog rizika“ od nestašice gasa i predviđaju da će se cene stabilizovati do aprila 2022. godine.
„Zabrinunutost je razmljiva i opravdana. Zima dolazi, a mnogima su računi za struju veći nego što su bili decenijama unazad. Cene gasa skaču širom sveta najviše zbog velike potražnje u Aziji. Kako se svet opravlja od Kovida tako dolazi do gladi za energentima“, kaže evropska komesarka za energetiku, Kadri Simson.
Evropska komsija predložila je i „dobrovoljnu“ zajedničku nabavku gasa na nivou EU što bi trebalo da omogući povoljnije cene, ali i pregovaračku poziciju pogotovo kada je reč o nabavci priorodnog gasa iz Rusije.
Komisja kaže da će imati nultu toleranciju za manipulacije na energetskom tržistu gasa i uglja, a da se sa partnerima razgovara o obebeđivanju likvidnosti isporuka gasa.
Dodaje se da su trenutne zalihe gasa u EU na 76 procenata ( u odnosu na desetogodišnji prosek od 90 procenata) i da nema neposrednog rizika od nestašice gasa u EU.
Komisija navodi da unutrašnje tržiste električne energije mora da održi svoju stabIlnsot i predvidljivost, a da bi skladišta gasa trebalo da optimalizuju kapacitete i budu bolje startški rasporostranjena širom EU.
Ponavlja se zahteva da bi u dugoročnom periodu EU trebalo sve više da se oslanja na obnovljive izvore energije kao što su vetrenjače i solarne farme.
„Jednini dugoročni lek za ovakve potrese u pogledu potražnje i cena je tranzicija na prelazak na zelenu i efikasniji sistem zasnovan na prvenstveno na domaćim izvorima“, poručila je Simson.
U Evropskoj komisiji konstatuju da je do porasta cena energenata došlo zbog velike potražnje nastale kao posledica otvaranja privreda i obnavljanja industrijske proizvođnje nekon poćetne krize izazvane pandemijom Kovid-19.
Dodaje se da je pored gasa u 2021. godini poskupeo i ugalj, ali da se u EU proizvođači struje najviše oslanjaju na gas što dovodi do porasta cena električne energije, ali i drugih proizvoda koji se naalze na tržistu EU.
Prirodni gas je i ključna sirovina za proizvodnju veštačkih đubriva što takođe utiče i na porast cena hrane u Evropi.
U EK navode da su domaćinstva sa malim i srednjim primanjima najviše pogođena poskupljeninjima, pri čemu konstatuju da u 2019. godini sedam procenata populacije EU 27 nije bilo u mogućnosti da greje svoje stanove.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.