Ekonomista: Gubitak jednog državnog preduzeća u Srbiji dovoljan za dva klinička centra

Ekonomista Saša Randjelović rekao je da bi gradjanima trebalo predočiti da je za pokriće gubitaka jednog državnog preduzeća iz hemijskog kompleksa u Srbiji potrošeno onoliko novca koliko je dovoljno za obnovu dva najveća klinička centra u zemlji.

On je u intervjuu za Magazin Biznis istakao i da je za pokriće gubitaka Srbijagasa u prethodnim godinama potrošeno novca koliko je dovoljno za izgradnju 200 kilometara autoputa ili 300 vrtića.

“Javna i državna preduzeća već dugo imaju direktne negativne efekte na državni budžet jer je država počela da pokriva i one njihove dugove za koje po zakonu nema obavezu”, rekao je Randjelović koji je docent i prodekan na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Dodao je da je tako plaćen Graspromu dug Srbijagasa i dug Petrohemije NIS-u, a u javnosti se pominje da će pre privatizacije RTB Bora država da preuzme deo dugovanja tog preduzeća, koja su veoma velika.

Umesto toga, smatra on, ispravnije bi bilo da se, kada državna preduzeća ne mogu sama da izmiruju svoje obaveze, njihova privatizacija obavi iz stečaja, jer bi tako potencijalni investitor mogao da kupi samo imovinu, bez obaveza, a trošak nenaplaćenih dugovanja bi se prevalio na poverioce koji su ulaskom u poslovne aranžmane s tim preduzećima i preuzeli rizik.

“Ako bi se poreskim obveznicima ponudili ti podaci, verujem da bi politička podrška javnosti sprovodjenju tih reformi bila visoka”, rekao je Randjelović.  

Na pitanje zašto se sporo sprovode strukturne reforme u koje spadaju i reforma obrazovanja, zdravstva, sistema socijalne zaštite, pravosudja, Randjelović je ocenio da one donose direktne političke troškove za one koji ih sprovode, a da će koristi od njih biti tek kroz pet do 10 godina.

“Deo objašnjenja se nalazi i u isprepletanosti interesa raznih interesnih grupa, koje svojim delovanjem usporavaju suštinske promene”, dodao je Randjelović.

U prethodne dve godine, prema njegovim rečima, smanjene fiskalnog deficita sa 6,6 na 1,4 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP) većim delom je postignuto smanjenjem plata i penzija, suzbijanjem sive ekonomije i povećanjem poreza.

Dodao je da je javni dug stabilizovan na nivou od oko 75 odsto BDP-a, ali da se smatra visokim, uzimajući u obzir nivo razvijenosti Srbije.

“To se vidi iz činjenice da Srbija ima znatno veće rashode za kamate – oko 3,5 odsto BDP-a, nego razvijene države s većim nivoom duga”, ocenio je Randjelović.

Fiskalna konsolidacija se, kako je rekao, može smatrati uspešno završenom tek kada se javni dug osetnije smanji, na primer na manje od 45 odsto BDP-a, što se smatra adekvatnim nivoom duga za srednje razvijenu državu.

On je istakao da je neophodno fiskalni deficit trajno stabilizovati na nivou od 0,5 do jedan odsto BDP-a.

“Ključni rizici za održanje do sada postignutih rezultata i za ostvarenje tog cilja, odnose se na reformu javnih i državnih preduzeća kako se njihovi gubici od više milijardi evra ne bi prelivali na poreske obveznike i poništili sve rezultate fiskalne konsolidacije”, rekao je Randjelović.

Drugi potencijalni rizik, rekao je on, jeste “ponavljanje greške iz prethodnih epizoda fiskalne konsolidacije – da se, pošto se ostvare prvi pozitivni rezultati, oni većim delom neutrališu ekspanzivnom fiskalnom politikom”.

“Svedoci smo brojnih obećanja i najava: od jednostranog smanjenja nekih poreza, do brzog rasta plata i penzija”, rekao je Randjelović.

Na pitanje da li je realno da se ove godine smanje porezi na plate, Randjelović je rekao da je to slođeno pitanjei da bi ga trebalo posmatrati u kontekstu ciljeva koji se žele ostvariti reformom.

“Ako je cilj smanjenje fiskalnog opterećenja zarada, to bi trebalo da obuhvata pre svega doprinose za socijalno osiguranje, budući da je zbirna stopa doprinosa 3,7 puta veća od stope poreza”, rekao je Randjelović.

Godišnj prihodi od poreza i doprinosa na zarade, kako je navveo, iznose oko 4,5 milijardi evra, tako da i malo smanjenje stopa dovodi do velikog gubitka poreskih prihoda.

“Takva reforma, pored smanjenja poreza i doprinosa na zarade, trebalo bi da obuhvati i kompenzatornu meru, odnosno povećanje nekih drugih poreza, na primer poreza na potrošnju (PDV) i akciza”, ocenio je Randjelović.

(Beta)

Ostavite komentar