Ekonomisti: Za dodatnu pomoć gradjanima nema para u budžetu, država se mora zadužiti

Za pomoć mladima u Srbiji od 16 do 30 godina i novorodjenoj deci nema para u budžetu, pa se država mora zadužiti, ocenila je danas većina ekonomista, a pojedini smatraju da će to biti najbolje potrošene pare iz državne kase.

Glavni ekonomista Fiskalnog saveta Vlade Srbije Danko Brčerević rekao je da je odluka predsednika države Aleksandra Vučića da odobri pomoć mladima od 16 do 30 godina od po 100 evra, neselektivna i da za nju nema para u budžetu Srbije za 2022. godinu, pa će država morati da se zaduži.

„Odluka da se gradjanima od 16 do 30 godina dodeli pomoć je neselektivna, namenjena svima, a ne samo onima kojima je potrebna i nije planirana budžetom. Pošto je budžet u deficitu država mora da se dodatno zaduži“, rekao je Brčerević za Betu.

Prema rečima Brčerevića odluka o pomoći mladima je opasna i zbog inflacije jer umesto da se podstiče, potrošnja mora da se koči.

Predsednik Srbije saopštio je sinoć da će svi mladi od 16 do 30 godina, njih nešto više od milion, ako se prijave od 15. do 30 januara dobiti 1. februara po 100 evra. Vučić je rekao i da će se roditeljima dodeliti za svako prvorodjeno dete po 300.000 dinara, umesto dosadašnjih 100.000 dinara, a da će i pomoć za drugo i treće dete biti značajno uvećana.

Brčerević je rekao da takve i slične mere pomoći treba da se planiraju, da se uradi analiza o efektima i zavisno od rezultata napravi strategija i o tome raspravlja u Skupštini da bi se ti izdaci planirali budžetom.
On je rekao da je loš način dodele pomoći za novorodjenu decu jer je odluka o tome objavljena samo dan nakon usvajanja budžeta.

„Nisam stručnjak za populacionu politiku, ali je način donošenja odluke loš, dan nakon usvajanja budžeta i na taj način se budžet tretira kao neobavezujući dokument“, rekao je Brčerević.

Ekonomista Ljubomir Madžar ocenio je da, pre svega, predsednik države Aleksandar Vučić nema ovlašćenja da donosi takve odluke i da je u opisu njegovog radnog mesta da deli ordenje i potpisuje akreditive.

„Takve odluke nisu u nadležnosti predsednika države i to su zakonski prekršaji. Predsednik se meša u sve, u regulisanje blokova na tremoelektranama, analizu vakcina, nema gde se ne upliće“, rekao je Madžar.

Za pomoć mladima, prema njegovim rečima, ima i nema para u budžetu Srbije koji uvek ima deficit, pošto su rashodi veći od prihoda, „pa se lako zadužuje i ugodno je dok se te pare troše, a kada se budu vraćale boleće glava“.

Istakao je da od neselektivne pomoći gradjanima ima većih prioriteta jer nedostaje kanalizaciona mreža zbog čega se taj otpad izliva u reke, nije regulisano odlaganje smeća, a ima i još mnogo drugih prioriteta.

„Nisam pristalica budžetskih davanja koja idu direktno u potrošnju, već kapitalnih ulaganja koja bi uticala na bolji standard gradjana, umesto što se donose mere troškarenja koje ne obećavaju dobru budućnost“, rekao je Madžar.

Dodao je da mere treba da budu usmerene na homogenu grupu stanovništva koja ima isti položaj, a medju mladima kojima je sada usmerena pomoć, ima onih koji su zaposleni i sa dobrim platama.

Ni mere koje su usmerene na podsticaj radjanja neće, kako je rekao Madžar, popraviti demografsku sliku Srbije pošto su uzroci sistemske prirode, a to su slaba privreda, nezaposlenost, nedostatak piodsticaja domaćoj privredi…

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da su mere usmerene na pomoć mladima i podsticanju radjanja, možda najbolje potrošene pare da se zaustavi „bela kuga“.

„Zalud su putevi, fabrike… ako nema mladih. Iako na prvi pogled deluje da su to velika sredstva, raspodelejna su na duži vremenski period. Danas je neuporedivo teže biti roditelj nego ranije jer su izdaci za decu udar na kućni budžet“, rekao je Savić.

Dodao je da je pomoć mladima „poklon deci“ jer medju njima ima i nezaposlenih i onih koji rade na povremeno-privremenim poslovima.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar