U trendu

EU smanjila prognozu ekonomskog rasta, očekuje recesiju u zoni evra

 Evropska komisija je danas smanjila svoju prognozu ekonomskog rasta EU sledeće godine, rekavši da će 19 zemalja koje koriste evro kliziti u recesiju tokom zime, jer vršna inflacija traje duže nego što se očekivalo i visoka potrošnja i troškovi grejanja narušavaju kupovnu moć potrošača.

Jesenja prognoza Evropske komisije objavljena danas predviđa pad privredne proizvodnje u poslednja tri meseca ove godine i prva meseca 2023. U njoj se kaže da se očekuje da će visoke cene energije, rast troškova života, više kamatne stope i ukupna neizvesnost „preokrenuti EU, evrozonu i većinu zemalja članica u recesiju u poslednjem kvartalu godine“.

Prognoza rasta za celu 2023. smanjena je na 0,3 odsto sa 1,4 odsto očekivanih u prethodnoj prognozi iz jula.

„Očekuje se da će se rast vratiti u Evropu na proleće, pošto inflacija postepeno popušta kontrolu nad ekonomijom“, navodi se u izveštaju. „Međutim, sa snažnim vetrovima koji još koče potražnju, ekonomska aktivnost će biti prigušena“, piše Komisija.

Najlošiji rezultat sledeće godine će verovatno biti u Nemačkoj, najvećoj evropskoj privredi i jednoj od najzavisnijih od ruskog prirodnog gasa pre rata u Ukrajini. Cene gasa i struje su skočile pošto je Rusija smanjila snabdevanje Evropi na mali deo onoga od pre invazije na Ukrajinu.

Očekuje se da će Nemačka doživeti smanjenje proizvodnje za 0,6 odsto tokom sledeće godine.

Inflacija će dostići vrhunac kasnije nego što se očekivalo, pred kraj ove godine, i podići će prosečnu stopu na 8,5 odsto za 2022. i na 6,1 odsto za 2023. u evrozoni. To je revizija naviše za skoro jedan procentni poen za 2022. i više od dva poena za 2023. godinu.

Dva uzastopna kvartala pada proizvodnje su uobičajena definicija recesije, iako ekonomisti iz Odeljenja EU za praćenje poslovnog ciklusa evrozone koriste širi skup podataka uključujući brojke o zaposlenosti.

Komisija je navela da će se tržište rada verovatno držati relativno dobro uprkos smanjenju proizvodnje tokom zime, predviđajući povećanje stope nezaposlenosti sa 6,8 odsto ove godine na 7,2 dsto sledeće i smanjenje na sedam odsto u 2024. godini.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar