U trendu

EU: Ubrzati zelenu tranziciju, napustiti ruske energente

BRISEL – Zemlje Evropske unije trebalo bi da ubrzaju pregovore o novoj klimatskoj politici, da podignu predložene ciljeve za smanjenje emisije štetnih gasova i da što pre napuste ruska fosilna goriva, saopštilo je u četvrtak 11 zemalja članica EU.

Države EU i Evropski parlament pregovaraju o mnoštvu „zelenih“ mera ove godine, među kojima su i nova pravila za tržište ugljenika, zabrana novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. i ambiciozniji ciljevi za proširenje obnovljivih izvora energije.

Predlozi su osmišljeni da smanje neto emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU za 55 posto do 2030. u odnosu na nivoe iz 1990. godine.

U fokusu diskusija je veza između tih predloga i energetske bezbednosti, pri čemu blok želi da prekine oslanjanje na ruska goriva do 2027. godine, delom kroz obnovljive izvore energije i štednju energije, kao odgovor na ruski napad na Ukrajinu, prenosi Rojters.

„Sada je vreme da budemo hrabri i da odlučno krenemo napred sa zelenom tranzicijom. Svako odlaganje ili oklevanje samo će produžiti našu energetsku zavisnost“, navodi se u zajedničkoj izjavi 11 zemalja EU, u koju je uvid imala britanska agencija, i koja bi trebalo da bude objavljena kasnije danas.

Dalje se dodaje da „pregovore o paketu zelenih mera stoga treba ubrzati i povećati ambicije“, i pozivaju se zemlje članice da stanu iza tih predloga.

Među zemlajma koje su potpisale zajedničku izjavu su Danska, Austrija, Nemačka, Španija, Finska, Irska, Luksemburg, Letonija, Holandija, Švedska i Slovenija.

Danski ministar za klimu Dan Jorgensen rekao je da pozivaju zemlje na „zeleni put ka energetskoj nezavisnosti EU od ruskih fosilnih goriva što je pre moguće“.

Sa tim se, međutim, ne slažu sve zemlje. Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je u sredu da bi EU trebalo da suspenduje svoje tržište ugljenika, glavno oruđe bloka za smanjenje emisija, kao odgovor na visoke cene energije. Poljska je saopštila da pregovore o klimi treba prekinuti dok se ne proceni ekonomski uticaj rata u Ukrajini.

Ruski gas podmiruje 40 posto evropskih potreba za gasom. Pomenutih 11 zemalja smatra da planovi za zamenu tog udela neruskim gasom moraju da izbegnu zamka da se emisije štetnih gasova „zaključaju“ na postojećem nivou i da moraju da obezbede da EU ostane na pravom putu postozanja neto nulte emisije do 2050. godine.

Brisel očekuje da će klimatski predlozi, ako budu odobreni, smanjiti upotrebu gasa u EU za 30 posto do 2030.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar