Fiskalna strategija realna, makroekonomske prognoze korektne
BEOGRAD – Fiskalni savet Srbije (FS) smatra da Nacrt fiskalne strategije za 2022. godinu sa projekcijama za 2023. i 2024. godinu predviđa načelno dobre ciljeve fiskalne politike i da su makroekonomske prognoze iz Strategije korektne u ovom trenutku.
Savet, u danas objavljenom mišljenju o Nacrtu fiskalne strategije, kao dobre ciljeve fiskalne politike izdvaja smanjivanje javnog duga i fiskalnog deficita, te kontrolu rasta plata u javnom sektoru.
Ocenjuje, međutim, da Strategija u pojedinim delovima „nije dovoljno kredibilna“, uz upozorenje da taj period nosi određene rizike i nepoznanice u vezi s pandemijom i cenom novca na svetskom tržištu.
U dokumentu je planirano spuštanje budžetskog deficita sa oko predviđenih 7,0 odsto BDP-a u 2021, zbog zdravstvene krize, na tri procenta u narednoj, a zatim nastavak smanjivanja na 1,0 posto BDP-a 2024. godine, što bi trebalo bi da umanji rastuću putanju javnog duga sa oko 60 odsto 2021. na oko 55 procenata do kraja 2024. godine, navodi FS.
Ističe se da bi to trebalo realizovati kontrolom rasta penzija i plata u javnom sektoru, smanjenjem subvencija i visokim nivoom javnih investicija od šest podsto BDP-a.
Fisklani savet dodaje da se ne planira povećanje poreza, već smanjenje opterećenja privrede ukoliko fiskalna kretanja budu bolja od planiranih.
„Na kraju, i makroekonomske prognoze iz Strategije ocenjujemo kao korektne u ovom trenutku. Uzimajući sve navedeno u obzir, srednjoročni plan Vlade načelno je prihvatljiv, a primedbe Fiskalnog saveta na ciljeve koje Strategija predviđa kao i na način njihovog dostizanja su minimalne. Međutim, glavno pitanje je da li će se ovakav plan dosledno sprovesti“, naveo je Fiskalni savet u svojoj oceni.
Zbog toga su, kako dodaje, glavne preporuke Saveta za unapređenje nacrta Strategije usmerene upravo ka povećanju njenog kredibiliteta.
Prema mišljenju Saveta, vraćanje budžetskog deficita na tri odsto BDP-a može se automatski postići samo ukidanjem antikriznih mera iz 2021. koje su po svojoj prirodi jednokratne. Preostalo umanjenje deficita od 2022. do 2024. na jedan odsto BDP-a, kako se navodi, može da se sprovede bez povećanja poreza i velikih rezova na javnim investicijama, ali uz čvrstu kontrolu najvećih tekućih rashoda budžeta, a to su penzije, plate, subvencije, nabavka robe i usluga.
Takva fiskalna politika, dodaje FS, bila bi nagrađena i postepenim umanjenjem rashoda za plaćanje kamata zbog smanjivanja javnog duga, što onda otvara dodatni kanal za umanjenje budžetskog deficita.
Savet je pohvalio plan držanja pod kontrolom rasta penzija na 5,5 do šest procenata godišnje i plata u javnom sektoru na 4,5 odsto, što je ispod prognoziranog rasta nominalnog BDP-a, ali napominje da su slični planovi bili predviđani i ranijih godina i da ni jednom nisu realizovani.
Prema mišljenju FS-a, potrebno je u Strategiji dati čvršći plan uređenja sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru i definisati jasne i objektivne kriterijume za povećanje zarada po ugledu na penzije.
Takođe ističe da je planirano smanjenje subvencija na istorijski najniži nivo od dva odsto BDP-a u 2024, ali da nedostaje konkretniji plan reformi najvećih javnih i državnih preduzeća.
Fiskalni savet dao je dobru ocenu planiranim izuzetno velikim javnim investicijama u naredne tri godine od oko 6,5 odsto BDP-a godišnje, odnosno od oko 11 milijadi evra, jer one popravljaju životni standard građana i podstiču privredni rast.
„Međutim, sami detalji investicionog plana (prioriteti, sektorska struktura, lista projekata) nisu dovoljno razrađeni, pa nije poznato u kojoj meri će investicije počivati na ulaganjima u bezbednosni sektor, čiji efekti na ubrzanja privrednog rasta nisu veliki“.
Ocenjeno je da je planirani rast BDP-a od šest odsto 2021. realističan, te da je rast od četiri odsto u narednim godinama u skladu sa trendom koji je privreda Srbije imala pre zdravstvene krize.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.