U trendu

Forum o cirku. ekonomiji: Kako škart pretvoriti u vrednost

BEOGRAD – Održiva, zelena i cirkularna ekonomija predstavljaju budućnost u zaštiti životne sredine, promovisanju inovacija, kreiranju novih radnih mesta, tako da se procenjuje da će u bliskoj budućnosti ona u EU otvoriti oko milion novih radnih mesta i štedeti 600 milijardi evra godišnje.

To je rečeno danas na otvaranju u Beogradu prvog srpsko-italijanskog foruma održive, zelene i cirkularne ekonomije, čiji je cilj da se srpski privrednici informišu o najnovijim inovacijama u oblasti cirkularne ekonomije koje će predstaviti Italijanski naučno-istraživački centar (CNR) i italijanske kompanije.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da zelena ekonomija predstavlja dobru osnovu ne samo za zaštitu životne sredine, već i za otvaranje novih radnih mesta, povećanje profitabilnoti i investiranja, navodeći da je upravo privreda, iako najveći zagađivač, i najveći investitor u žaštiti životne sredine u Srbiji.

„Iako za razvijenim evropskim zemljama zaostajemo 20 godina, mi u tome treba da vidimo prednosti i da preskočimo stare tehnologije tako što ćemo se odmah uključitit u najmodernije svetske procese, od kojih je jedna cirkularna ekonomija. I tu ne zaostajemo“, ukazao je Trivan.

Kaže da bi na tom putu Srbija bi trebalo da se ugleda na Italiju, koja u oblasti cirkularne ekonomije zapošljava 500.000 ljudi i očekuje promet od oko 80 milijardi evra.

„Ako nastavimo da koračamo ovim putem, i Srbija će otvoriti hiljade radnih mesta baveći se zelenom ekonomijom“, rekao je Trivan.

Navodi da pred Srbijom ima još mnogo posla u zaštiti životne sredine, a jedan od najzahtevnijih biće izgradnja oko 350 sistema za prečišćavanje otpadnih voda.

Međutim, ističe ministar, Srbija je napravila i konkretne korake naplatom plastičnih kesa koja je, kaže, u trgovinskim lancima u kojima se naplaćuje njihova upotreba smanjena za 65 odsto.

„Ovo nam je potrebno jer Evropa usvaja strategiju koja se tiče plastike i nema nameru da koristi plastiku, a mi moramo da se usklađujemo s tim civilizovanim svetom i da na to budemo pripremljeni“, rekao je Trivan.

Ponovio je da Ministarstvo na čijem je čelu strogo vodi računa da nijedna prljava i zastarela tehnologija ne uđe u Srbiju.

Trivan je najavio da će 4. i 5. decembra u Beogradu biti održana ministarska konferencija na kojoj će jedna od tema upravo biti zelena ekonomija, i dodao da je upravo Italija pružila finansijsku podršku za organizaciju konferencije koja će okupiti predstavnike iz 20 zemalja južne i jugoistočne Evrope.

Ambasador Italije u Srbiji Karlo Lo Kašo kaže da cirkularna ekonomija zapravo znači pretvaranje škarta u vrednost.

Ističe da EU ima ambiciozne, ali realistične ciljeve u oblasti cirkularne ekonomije, koji podrazumevaju da se reciklira 55 odsto gradskog otpada do 2025, i da se na otpadima do 2035. nalazi samo 10 odsto nepotrebnog materijala.

„Ovo može da dovede do uštede od 600 milijardi evra godišnje i da otvori oko milion novih radnih mesta“, rekao je Lo Kašo.

I Italija ima svoj deo i ulogu u cirkulisanju tog materijala, kaže ambasador, i dodaje da taj segment u njegovoj zemlji zaošljava oko 500.000 ljudi, a procene su da će promet biti oko 80 milijardi evra.

Predsednik Udruženja Konfindustrija Srbije Erik Košuta kaže da Italija može biti dobar primer Srbiji u ovoj oblasti jer predstavlja jednu od evropskih zemalja koja je u cirkularnoj ekonomiji najdalje odmakla.

„Tokom proteklih 10 godina Italija je uspela da prepolovi upotrebu sirovina“, rekao je Košuta i dodao da je Italija savršen model cirkularne ekonomije koji pokazuje na koji način se mogu ponovo upotebiti materijali i smanjiti otpad.

Prvi srpsko-italijanski forum održive, zelene i cirkularne ekonomije organizuje Udruženje Konfindustrija Srbije, a u saradnji sa Ambasadom Italije u Srbiji, Ministarstvom poljoprivrede i Ministarstvom zaštite životne sredine.

(Tanjug)