FS:Ciljevi Fiskalne strategije dobri, potrebne jasne mere

BEOGRAD – Fiskalni savet Srbije ocenio je danas da su ciljevi fiskalne strategije vlade za 2021. sa projekcijama za naredne dve godine dobri, naročito oni koji se odnose na smanjenje subvencija i povećanje javnih investicija, ali da su mere za realizaciju tih ciljeva nedovoljno razrađene.

U dokumentu „Mišljenje na Fiskalnu strategiju za 2021. sa projekcijama za 2022. i 2023“ Savet podseća da se u strategiji planira smanjenje fiskalnog deficita sa ovogodišnjeg nivoa od 8,9 posto BDP-a na jedan procenat BDP-a tokom naredne tri godine uz smanjenje javnog duga sa skoro 60 odsto na 56 procenata BDP.

Strategijom se planira i veliko poboljšanje strukture budžeta tako što bi se snažno smanjilo učešće državnih subvencija i plata u javnom sektoru u bužetskim rashodima, a povećalo učešće javnih investicija.

Konkretno, Strategija kaže da će se subvencije u 2023. nominalno smanjiti na oko 20 posto u odnosu na 2021, a da će plate u javnom sektoru u naredne tri godine da rastu manje od 5,0 procenata godišnje.

Po projekcijama Strategije, budžet ne bi oskudevao ni u poreskim prihodima pošto je prognozirano da će privredni rast u 2021. iznositi 6,0 procenata, a u 2022. i 2023. godini 4,0 posto.

Rast BDP-a pokretale bi investicije privatnog sektora za koje se očekuje da će u naredne tri godine realno da rastu preko 10 odsto godišnje.

Dajući pozitivno mišljenje o utvrđenim ciljevima, Savet međutm ocenjuje da nisu jasno predstavljene ključne mere Vlade koje bi dovele do očekivanog snažnog rasta privatnih investicija od 10 posto godišnje i posledično relativno visokog rasta BDP-a.

Smatra takođe da se u Strategiji ne vidi kako će se u praksi ograničiti rast plata u javnom sektoru u srednjem roku, te da nije prikazan dovoljno čvrst plan temeljnog restrukturiranja najvažnijih državnih i javnih preduzeća koji je neophodan za projektovano smanjenje subvencija.

FS zastupa stav da je prilikom projekcije rasta za 2021. godinu bio potreban oprezniju pristup, zbog neizvesnosti vezanih za trajanje i efekte zdravstvene krize, te da bi dovoljno oprezna prognoza rasta BDP-a bila između tri i četiri odsto umesto 6,0 procenata, „jer je mnogo lakše prilagoditi budžet na bolja privredna kretanja od očekivanih nego obrnuto“.

Po proceni FS-a, privreda Srbije će 2021. godinu najverovatnije započeti s blagim međugodišnjim padom BDP-a usled visoke uporedne osnove iz prvog tromesečja 2020, nakon čega će uslediti dosta visok rast u drugom kvartalu od preko 5,0 odsto.

Što se tiče strukture privrednog rasta u 2021, FS je skeptičan u pogledu toga da će planirani realni rast lične potrošnje od 5,4 posto i ukupnih investicija od 13,3 procenta dovesti do negativnog učinka neto izvoza od samo 0,8 odsto BDP-a.

Planirani rast javnih investicija je, ističe Savet, ekonomski opravdan, ali veliko povećanje ulaganja javnih i državnih preduzeća trenutno, kaže, nije moguće jer su ona opterećena brojnim problemima u poslovanju, pa je su potrebne njihove temeljne reforme kako bi to bilo ostvarljivo.

Što se tiče investicija privatnog sektora, FS smatra da država treba da uredi ambijent za to, pre svega u oblasti vladavine prava i smanjenja korupcije, da bi domaća preduzeća počela više da investiraju.

Pedviđeni rast zarada u javnom sektoru od 5,0 procenata iduće godine, Savet vidi kao ekonomski opravdan, ali kritikuje povećanje plata od 10 odsto u kriznoj 2020. godini, u kojoj ćemo, kaže, zabeležiti pad BDP-a od 1,5 procenata. Smatra da je visok nivo izdvajanja za plate u javnom sektoru Vlada trebalo da rešava budžetom za 2021, i da to ne odlaže za srednji rok.

Planirano snažno umanjenje subvencija u srednjem roku sa 2,7 posto u 2021. godini na 1,9 procenata BDP-a u 2023. predstavlja dobar smer fiskalne politike, konstatuje FS, ali ukazuje na to da neka neuspešna javna i državna preduzeća, kojima je potrebna pomovh države, mogu predsatvljati rizik u pogledu realizacije ovog cilja.

Kao dodatni potencijalni rizik za javne finansije vidi i rastuće rashode za plaćanje kazni i penala, koji su u periodu od 2009. do danas državu koštali preko 120 milijardi dinara, tj. preko 1,0 milijardu evra.

Na kraju, Fiskalni savet ocenjuje da u Strategiji nije posvećena dužna pažnja ekologiji i povećanju izdvajanja za zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu, što bi, smatra, moralo da bude jedan od najvažnijih prioriteta fiskalne politike u srednjem roku, imajuci u vidu da je zagađenje, prema proceni Evropske agencije za zaštitu životne sredine, uzrok 13.000 prevremenih smrti u Srbiji.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.