FS: Odgovornim pristupom sprečiti preterano zaduživanje držav

BEOGRAD – Fiskalni savet poručio je danas da bi fiskalno odgovoran paket antikriznih mera u 2021. morao da bude usmeren samo ka preduzećima i stanovištvu koji su najviše pogođeni krizom, kao i da bi dodatno zaduživanje države ove godine na taj način moglo da se svede na ispod 300 miliona evra umesto milijardu evra.

Fiskalni savet u saopštenju navodi da je neizbežno novo zaduživanje države usled najavljenog paketa antikriznih mera u 2021.

„Međutim, ukoliko novi paket antikriznih mera bude selektivan i odlože se projekti koji nisu prioritetni, potrebe za dodatnim zaduživanjem države znatno bi se smanjile“, kažu u Fiskalnom savetu.

Navode da su budžetom za 2021. planirani brojni rashodi koji nisu toliko značajni za privredni rast i zdravlje stanovništva i da se mogu lako odložiti za bolja vremena (pojačano opremanje bezbednosnog sektora, finansiranje izgradnje aerodroma u Trebinju, različite subvencije i drugo).

Premda je, kako navode, nemoguće dati potpuno preciznu procenu koliko je ovakvim pristupom moguće umanjiti novo zaduživanje države u 2021. godini, preliminarne analize ukazuju da bi se to moglo smanjiti sa milijardu na ispod 300 miliona.

„Selektivna isplata državne pomoći preduzećima i stanovništvu mogla bi ograničiti ove rashode na najviše 500 miliona evra (umesto 900 mln evra – ušteda od 400 mln evra) dok bi se odlaganjem projekata koji nisu prioritetni moglo uštedeti oko 300 mln evra. To bi ujedno značilo da će fiskalni deficit u 2021. mogao ostati ispod četiri odsto BDP-a i pored isplate novog paketa pomoći, a javni dug bi imao relativno umeren rast, neznatno preko nivoa od 60 odsto BDP-a“, navodi Fiskalni savet.

FS posebno skreće pažnju da se zbog najavljenih novih antikriznih mera nikako ne odustaje od planiranih ulaganja države u infrastrukturu, koja su, kako navode, najefikasnija državna politika za podsticanje privrednog rasta.

„Takođe, za ovim ulaganjima postoji i velika potreba naročito u oblastima koje su decenijama zapostavljene kakva je na primer zaštita životne sredine (prečišćivači otpadnih voda, kanalizacija, sanitarne deponije, poboljšanje kvaliteta vazduha i drugo)“.

Kako navode, jedan deo novih antikriznih mera mogao bi se umesto dodatnog zaduživanja države finansirati i uštedama u budžetu.

Fiskalni savet tvrdi da najava novih mera svega dva meseca nakon usvajanja budžeta kompromituje budžetski proces i pokazuje da je neumereno povećanje plata u javnom sektoru bila greška.

Objašnjavaju da se nova isplata državne pomoći privredi i stanovništvu, koja nije predviđena važećim budžetom, može finansirati samo dodatnim povećanjem fiskalnog deficita i novim zaduživanjem države u 2021. godini – preko iznosa od oko 1,5 milijardi evra koliko je već planirano nedavno usvojenim budžetom.

Najavljeno je, kažu u Fiskalnom savetu, da će novi paket pomoći biti neselektivan i ističu da bi to predstavljalo dodatni, neplanirani trošak za budžet u 2021. od skoro milijardu evra.

Fiskalni savet navodi državni zvaničnici najavljuju da će novi paket državne pomoći imati nekoliko elemenata:

Prvi predviđa isplatu 60 evra svim punoletnom građanima Srbije u dve rate i dodatnih 50 evra svim penzionerima.

Fisklani savet ukazuje da bi takva mera koštala budžet oko 450 miliona evra (nešto preko 360 miliona evra za isplate po 60 evra i oko 85 miliona evra za penzionere).

Drugi element je isplata polovine minimalaca preduzetnicima i zaposlenim u mikro, malim i srednjim preduzećima koji bi koštao budžet oko 450 miliona evra.

Treće, najavljena je dodatna sektorska pomoć delatnostima poput turizma i putničkog prevoza što bi u zbiru moglo koštati budžet još oko 50 miliona evra, kažu u Fiskalnom savetu.

Uz neposredni trošak za budžet u 2021. od oko milijardu evra – najavljuje se i novi ciklus garantnih šema za zaduživanje privrede koji neće biti fiskalni trošak u 2021. već u narednim godinama.

Tako da kad bi sva preduzeća koja imaju mogućnost iskoristila ovakvu pomoć, trošak za budžet bio bi nešto veći i iznosio bi preko 500 miliona evra. Međutim, kad je identična pomoć isplaćivana u drugoj polovini 2020. jedan manji broj preduzeća je nije koristio.

„Zato procenjujemo da trošak ove mere u 2021. ne bi bio preko 500 miliona evra već nešto manji, sličan onom iz druge polovine prethodne godine (uvećan za zakonsko povećanje minimalca od 6,6 odsto)“.

Nagovešteno je izdavanje državnih garancija za milijardu evra novog zaduženja privrede u 2021. godini (500 mln evra kroz postojeću šemu i dodatnih 500 mln evra kroz novu garantnu šemu uz veće pokriće države).

Ukoliko neka preduzeća ne budu mogla u narednim godinama da vrate ove kredite, država se obavezuje da će bankama platiti deo tih troškova.

„Koliki će tačno biti budžetski izdaci za ovo nakon 2021. nemoguće je trenutno pouzdano predvideti, ali oni će biti reda veličine nekoliko desetina miliona evra godišnje čak i u slučaju da relativno mali broj preduzeća ne bude u mogućnosti da vraća kredite“.

To telo ponavalja da je isplata 100 evra svim punoletnim građanima u 2020. bila ekonomski pogrešna mera i ističe da sa sličnim politikama ne bi trebalo nastaviti u 2021. godini.

Kako je navedeno, vanredna pomoć stanovništvu trebalo bi da se usmerava samo ka socijalno ugroženim grupama – onima koji su zbog krize ostali bez posla (izdašnijim naknadama u slučaju nezaposlenosti), penzionerima sa nižim primanjima, studentima, korisnicima nekog vida socijalne pomoći i slično).

Ovog principa, pridržavale su se sve druge zemlje Centralne i Istočne Evrope koje su isplaćivale finansijsku pomoć stanovništvu tokom krize, osim Srbije, kažu u Fisklanom savetu.

U Fiskalnom savetu napominju da se neselektivna isplata pomoći preduzećima mogla opravdati neposredno nakon izbijanja krize kad se još nije znalo ko je najviše pogođen, ali ne i sada.

Takođe, Fiskalni savet navodi da će Srbija imati pad privredne aktivnosti u 2020. od oko jedan odsto, u okviru kog pojedini sektori poput turizma, ugostiteljstva, proizvodnje i prodaje motornih vozila imaju veoma dubok, dvocifren pad.

Ti podaci ujedno sugerišu da nisu svi delovi privrede jednako pogođeni zdravstvenom krizom odnosno da postoje preduzeća koja i u krizi prolaze veoma dobro (apoteke, proizvodnja i prodaja kućne hemije, dostava hrane i drugo).

Fiskalni savet predlaže vladi da umesto dosadašnjeg pristupa državnu pomoć u 2021. isplaćuje samo onim preduzećima i preduzetnicima koji ispunjavaju jasne i objektivne kriterijume finansijske ugroženosti usled krize.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.