Gde smo tu mi: Na listi SB sve zemlje iz regiona i još 135 država, Srbije nema

Svetska banka objavila je izveštaj ‘Promene bogatstva nacija’ na kojoj je po bogatstvu po glavi stanovnika rangirano 140 zemalja sveta, ali ne i Srbija.

Na listi, koja procenjuje rast bogatstva u periodu od 1995. do 2014. godine, su zemlje iz našeg okruženja – Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija.

Iz kancelarije SB u Srbiji za beogradske medije je rečeno da im pri izradi izveštaja „nisu bili dostupni neki podaci iz Srbije“.

Izveštaj pokazuje da je globalno bogatstvo znatno poraslo tokom protekle dve decenije, ali gledano po glavi stanovnika se smanjilo ili stagniralo u više od dvadesetak zemalja u različitim prihodovnim razredima.

Na osnovu podataka za 2014. godinu, zemlje regiona Evrope i srednje Azije imale su udeo u svetskom bogatstvu od 27 odsto, pri čemu su najveći deo bogatstva u regionu držale zemlje zapadne Evrope.

Zapadnoevropske zemlje u 2014. godini držale su 83 odsto regionalnog bogatstva – Nemačka 19 odsto, Francuska 14 odsto, Velika Britanija 13, Ruska Federacija 9, dok je preostalih 8 procenata bilo u rukama istočnoevropskih i srednjoazijskih zemalja.

Od najbližih suseda Srbiji, Hrvatska se, s bogatstvom po glavi stanovnika od 147.545 dolara, nalazi se na 28. mestu u regionu zemalja Evrope i centralne Azije, što je ispod proseka regiona, koji iznosi 368.233 dolara.

Na primer, mesto iznad Hrvatske se nalazi Poljska, s iznosom od 154.932 dolara, dok je Slovenija na 16. poziciji, s iznosom od 351.776 dolara.

Interesantno je da je najveći rast bogatstva po stanovniku, od 274 odsto, imala Bosna i Hercegovina, prvenstveno zbog vrlo brzog rasta ljudskog kapitala, a zbog oporavka od regionalnih sukoba od bazne godine istraživanja, 1995. godine. Od 43 zemlje regije Evrope i centralne Azije, BiH se našla na 41. mestu, s ukupnim bogatstvom po glavi stanovnika od 40.486 dolara, a slabije plasirani od nje bile su samo Moldavija i Kirgistan.

Izveštaj „Promene bogatstva nacija 2018“ prati bogatstvo 141 zemlje između 1995. i 2014. godine objedinjavanjem podataka o prirodnom kapitalu, poput šuma i minerala, ljudskom kapitalu, to jest zaradi tokom životnog veka osobe, zatim proizvodnom kapitalu, poput zgrada, infrastrukture i sl., te neto inostranoj imovini.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.