Gde Srbi čuvaju novac i da li su „slamarice“ sigurna mesta?

BEOGRAD – Istraživanja pokazuju da u Srbiji od oko 1.000 ljudi samo dvoje ili troje štedi u bankama, iako trećini njih mesečno u džepu ostane višak novca.

U medijima su neretki naslovi kako provalnici upadaju u kuće i stanove, pa čak i po više desetina provala bude u toku jedne noći, a provalnici traže novac jer znaju da ga po navici građani čuvaju kod kuće.

Takva mesta poznata kao „slamarica“ poznata su i lopovima, pa ipak Srbi preferiraju dostupnost „živog“ novca u kući i izbegavaju da ga ostave u banci.

Pretpostavke su da građani Srbije u „slamaricama“ čuvaju oko 3,5 milijardi evra, a podaci prodavaca sefova i bezbednosne opreme govore o tome da se sve češće kupuju brave, kamere i alarmi i ugrađuju sefovi.

Ekonomisti savetuju da je mnogo sigurnije da sredstva budu na računu, jer na taj način, kažu, novac ipak cirkuliše, a na oročeni iznos na duži vremenski period moguće je i zaraditi novac.

Kako preporučuje ekonomska struka, prilikom donošenja odluke o štednji, bitno je da banka bude jaka, stabilna, i da nije dobro „juriti“ najveću kamatu već pravilno odabrati koji je proizvod banke najviše prilagođen potrebama štediše.

Postoje štednja po viđenju ili oročena s različitim modelima isplate kamate, odnosno pripisom kamate po dospeću kao i posebne varijante, u zavisnosti od izbora valute, s mesečnom isplatom kamate, isplatom kamate unapred, sa stepenastim modelom obračuna kamate i sa slojevitim modelom isplate kamate.

U zemljama srednje i istočne Europe, najviše novca za štednju bankama izdvajaju Austrijanci, čiji prosečni depoziti mesečno iznose oko 240 evra, a na začelju se nalaze građani Srbije sa oko 37 evra.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike