Glad u Africi i Putin, sankcije EU Rusiji i berzanski špekulanti
Jedan zvaničnik Evropske komisije je danas ponovio stav Evropske unije (EU) da je za blokadu ukrajinskog i ruskog izvoza žitarica glavni krivac rat koji Rusija vodi u Ukrajini i poručio da će EU pomoći ugroženim afričkim i bliskoistočnim zemljama koje ne mogu da nabave žitarice iz Ukrajine i Rusije.
Ali mnoge afričke i zemlje Bliskog istoka – velike uvoznice žitarica smatraju da su za nedostatak i vrtoglav skok cena žitarica krive i zapadne sankcije Rusiji, ruska blokada Odese u Crnom moru, ali i grozničava špekulacija pšenicom, kukuruzom i suncokretovim uljem na svetskim berzama.
Na skok cena hrane u svetu je takodje uticala pandemija korona virusa, a sad je stanje pogoršano zbog rata u Ukrajini i zapadnih sankcija koje otežavaju mnogim zemljama kupovinu ruskih žitarica i plaćanje za ruski uvoz jer je sankcijama EU i SAD za praktično sve ruske banke blokiran sistem plaćanja kroz svetski finansijski sistem SWIFT.
Ukrajina i Rusija su glavne svetske izvoznice žitarica, a Rusija ove godine očekuje veliki rast prinosa i veliku zaradu od izvoza, pored ostalog i zato što su glavni ostali svetski proizvodjači žitarica, poput Indije i SAD, praktično obustavili izvoz pšenice i kukuruza mahom zbog smanjenja prinosa zbog suše.
Mada mediji u EU prenose mišljenja stručnjaka da će Ukrajina ove godine zbog rata imati mnogo manju žetvu, što, uz sušu u drugim zemljama proizvodjačima žitarica u svetu, podstiče jos veću groznicu na berzama naročito u Parizu i Čikagu, jer špekulanti otkupljuju velike količine žitarica u očekivanju još većeg skoka cena i brze zamašne zarade.
Cena tone pšenice je na Pariskoj berzi skočila na 400 evra, dok je uoči rata bila 280 evra, Alžir je tako saopštio da ne može da iz uvoza nabavi milion i po tona pšenice za svoju potrošnju, Egipat potražuje pola miliona tona, a u još težoj situaciji su afričke zemlje južno od Sahela.
Otud će predsednik Afričke unije Maki Sal u petak doputovati u Soči da bi u razgovoru s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pokušao da razjasni kako otkloniti glavnu blokadu za izvoz pšenice preko ukrajinske luke Odese, blokirane ukrajinskim i ruskim minama i ruskim vojnim brodovima.
Naročito afričke zemlje se žitaricama snabdevaju dobrim delom iz Ukrajine, ali ona sada ne može da izveze preko 20 miliona tona pšenice.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš nastoji da oformi „kontakt-grupu“ Rusije, Ukrajine, Turske i UN koja bi došla do nagodbe za obnovu izvoza poljoprivrednih proizvoda i takodje veoma nedostajećeg veštačkog djubriva iz Rusije i Ukrajine kako bi se sprečila opasnost gladi u nekim delovima sveta.
Neke zemlje EU nastoje da podstaknu izvoz ukrajinske pšenice i železnicom i putevima preko Zapadne Evrope, ali stručnjaci su predočili da je kapacitet železnice i drumskog prevoza jako mali u odnosu na luku Odesa preko koje je Ukrajina dosad izvozila preko 80 odsto poljoprivrednih proizvoda.
Italijanski list „Republika“ piše da bi to mogao biti i „zametak“ nekog dogovora o obustavi sukoba u Ukrajini, budući da je Moskva prvi put, iako samo u vezi s eventualnim sporazumom o deblokadi Odese i Crnog mora, natuknula mogućnost direktnog susreta predsednika Rusije i Ukrajine, Vladimira Putina i Volodomira Zelenskog.
Putina su u zajedničkom telefonskom razgovoru francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf šolc nedavno pokušali da ubede da ukloni ruske vojne brodove i oslobodi prolaz iz Odese, ali je ruski predsednik rekao da pristaje pod uslovom da EU povuče sankcije Rusiji.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.