Guverneri: Postepeni rast kamat. stopa uz privrednu aktivnost

BEČIĆI – Guverner Centralne banke Crne Gore (CBCG) Radoje Žugić izjavio je danas na Devetom samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana da su ekonomije tih država ugroženije nego ikad aktuelnim krizama i ocenio da im je zbog toga više nego ikad potrebna saradnja.

“Treba nam saradnja da bismo sprečili ono što bi moglo da potkopa ekonomije Zapadnog Balkana i da izrazimo optimizam da ćemo iduće godine da se sretnemo bez inflacije i u mnogo boljem makroekonomskom okruženju”, rekao je Žugić učestvujući na panelu “Monetarna politika u inflatornom okruženju”.

Na panelu učestvuju i guverneri Slovenije, Hrvatske, BiH, Albanije, i Severne Makedonije, kao i predsednica IO AIK banke Jelena Galić.

Žugić je rekao da je CBCG iz kovid krize uspešno izašla i da je zato spremna da odgovori na izazove nove krize.

“Geopolitička kriza je proizvela niz makroekonomskih poremećaja, ali u Crnoj Gori nema stagfalcije, jer imamo dvocifrenu inflaciju, ali i dvocifreni privredni rast. Komercijalne banke daju podršku rastu ekonomije, i on je dstigao u prviih osam meseci ove godine rst od 37 procenata u odnosu na isti period prošle godine”, istakao je Žugić.

Dodao je kako se beleži veliki rast aktive i depozita u bankarskomm sektoru i ocenio da je to posledica poverenja u finansijski sistem, kao i da je zadatak CBCG da traži rešenja za inflaciju.

Guverner Banke Slovenije Boštjan Vesle ocenio je da inflacija
nije proizvedena šokovima samo na strani ponude, nego i na
strani tražnje, pa je centralna banka Slovenije preduzela određene mere.

“Najvažniji koraci slede, a to je blagi rast kamatnih stopa, koje su sada rekordno visoke u donosu na prethodnih 10 godina. Suočeni smo sa dvocifrenom inflacijom i mislim da ćemo nastaviti sa rastom kamatnih stopa krajem ovog meseca, a i pred kraj godine”, najavio je Vasle.

Guvernerka Narodne banke Severne Makedonije Anita Angeloska Bežoska rekla je da je viši nivo inflacije u zemljama regiona u odnosu na EU prouzrokovan strukturom privreda i činjenicom da one troše više energije nego one u EU.

“Zato smo vise izloženi eksternim šokovima, naša ranjivost je veća i zahteva veću spremost kreatora monetarne politike da reaguju. U Makedoniji oko 60 odsto robe ima rast cena iznad 15 odsto, što je sve uticalo na očekivanja inflacije”, upozorila je guvernerka makedonske centralne banke.

Dodala je da ta institucija u borbi sa inflacijom sledi smernice Evropske banke.

Guverner Banke Albanije Gent Sejko naglasio je da je da je u toj zemlji inflacija dostigla sedam procenata i objasnio da je razlog što Albanija nije dozvolila rast cena energenata, ali je najavio da će one morati da porastu.

“Očekujemo da ćemo sledeće godine videti porast inflacije, ne znamo koliko, ali mislimo da će biti za tri odsto, što je cilj naše centralne banke”, rekao je Sejko.

Naveo je da je i Banka Albanije tri puta korigovala kamatne stope na gore i pooštrila monetarnu politiku uz očekivanje da će moći da kontroliše inflaciju tako da to ne šteti privredi.

„Znamo da se svi sistemi bore monetarnom politikom da kontrolišu inflaciju, ali tako da to ne ugrozi privredu“, rekao je Sejko.

Guverner Centralne banke BiH Senad Softić podsetio je da ta država ima sopstvenu valutu, konvertibilnu marku, koja je čvrsto vezana za evro, tako da BiH deli sudbinu evrozone, pa se inflacija iz Evrope prenosi na tu zemlju i sada je na nivou 16,7 odsto.

“Za nas je primarno da sačuvamo monetranu stabilnost, ali će to da košta”, zaključio je Softić.

Viceguverner Hrvatske narodne banke Mihael Faulend rekao je da je inflacija u Hrvatskoj trenutno 12 procenata, a da se očekuje da će na godišnjem nivou biti 10 odsto.

Naveo je da je kriza koja je pogodila Evropu pogodovala Hrvatskoj, koja treba da uđe u evrozonu.

“Napravili smo SWOP aranžman sa Evropskom centralnom bankom i to je spaslo Hrvatsku velikih inflatornih udara, tako da ulazimo u evrozonu bez ikakvih potresa”, istakao je Faulend.

On je, govoreći metaforički, objasnio da je Hrvatska sada brodić koji plovi uz obalu, a da će ulaskom u evrozonu postati deo prekookeanskog broda, na kome će biti sigurna u uslovima inflacije.

Predsednica Izvršnog odbora AIK banke Jelena Galić rekla je da su mere koje centralne banke sprovode u smislu podizanja kamatnih stopa odgovarajuće, jer sprečavaju pregrevanje tražnje.

Ona je ocenila da se poslovne banke sa izazovima inflacije i krize suočavaju vrlo racionalno.

“Poskupljenje izvora finansiranja će uticati na tržište, ali će banke smanjivati marže, pa će tražnja da bude sačuvana, kako bismo mogli da finasiramo različite projekte, a da ne prelijemo skuplji novac na relani sektor privrede”, najavila je Galićeva.

Ona smatra da ukoliko poslovne banke, centralne banke i privreda budu usaglašeno delovali, sledeće godine je moguće da se izborimo s krizom.

Ovogodišnji Samit, koji organizuje Savez ekonomista Srbije, posvećen je načinima na koji finansijske i monetarne vlasti zemalja regiona treba da odgovore kako bi sačuvale finansijsku i monetarnu stabilnost u uslovima inflacije i geopolitičke krize.

Prvog radnog dana Samita u petak o tome su raspravljali ministri finansija i direktori poreskih uprava zemalja regiona.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.