Hanic: Rast ref. kamatne stope ocekivan, usmeren na inflaciju
BEOGRAD – Odluka Narodna banke Srbije (NBS) da podigne referentnu kamatnu stopu bila je sasvim očekivana s obzirom na inflatorna kretanja kod nas i šire, a centralne banke pojedinih zemalja pa i naša NBS podizanjem ove osnovne stope šalju poruku da je cena novca veća, sa idejom da se smanji tražnja i količina novca u opticaju, kaže za Tanjug profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Hasan Hanić.
„I Evropska centralna banka, koja je kao pandan tome imala kvantitativne olakšice, sada bi trebalo da ima svojevrsne redukcije. Centralna banka ili Federalne rezerve SAD opredeljuju defakto taj talas inflatornih kretanja s obzirom na snagu te privrede a u svetlu i najnovijih vojno-političkih i kao posledica toga ekonomskih kretanja“, ističe on.
Dodaje da je stopa inflacije za sada znatno veća od kamatne stope i da je ona negativna pa poslovne banke nisu motivisane da plasiraju svoja sredstva.
„Taj jaz koji postoji deluje destimulativno na kreditore i zajmodavce jer kada je prirast, u dinarima na primer, manji od porasta cena, onda se gubi osnovna supstanca“, objašnjava profesor Hanić.
Ukazuje međutim da je nevolja u tome što se smanjivanjem kreditne aktivnosti usporava i ekonomski rast.
Prema njegovim rečima, prirodno je očekivati da će naša kao i ostale centralne banke, ovom polugom delovati na ekonomska i finansijska kretanja a naročito na stopu inflacije.
„To je vrlo moćna poluga ali moramo biti svesni da takve pojave usporavaju kreditnu a time i ekonomsku aktivnost i onda potencijalni investitori imaju manje sredstava na raspolaganju, što izaziva negativne posledice. Odmeravajući posledice na ekonomski rast i druge posledice koje sama inflacija izaziva, mislim da je još opravdano podizati referentnu kamatnu stopu da bi se delovalo antiinflaciono na usporavanje kretanja i eventualnu stagnaciju, a nadamo se da će u nekom momentu doći i do pada te sada enormno visoke stope porasta opšteg nivoa cena“, kaže Hanić.
Na pitanje kada bi se to moglo očekivati, kaže da pošto sadašnja kretanja ne zavise od ekonomskih faktora nego od političkih, ekonomisti nisu u stanju da odgovore na to pitanje.
Kada je reč o uticaju podizanja referentne kamatne stope na kredite, Hanić kaže da se očekuje porast cena kamatnih stopa a pošto su i krediti roba a traznja za njom zavisi od cene, očekuje se da će doći do smanjivanja tražnje za kreditima.
Hanić ocenjuje da je dobro što je ovoga puta podizanje referentne kamatne stope bilo manje nego ranijih puta.
Ukazuje da ne bi bilo dobro da porast koji ide sistematski u nekoliko koraka bude veliki.
Ovo zato, jer svako veće povećanje referentne stope može da poveća inflaciona očekivanja a ta psihološka komponenta je veoma važna jer tada firme reaguju povećavanjem cene svojih proizvoda, što deluje inflatorno na opšte kretanje cena u privredi.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.