I borski aerodrom treba da uđe u sastav Aerodroma Srbije
BEOGRAD – Najbolja svetska praksa pokazala je da se aerodromima u jednoj državi najbolje upravlja sa jednog mesta, rekao je danas direktor Aerodroma Srbije Mihajlo Zdravković i izrazio očekivanje da će, pored aerodroma Konstantin Veliki, Morava, Rosulje i Ponikve, u nadležnost tog preduzeća preći i aerodrom u Boru.
„Ideja i namera jeste da aerodrom Bor uđe u sastav Aerodroma Srbije“, rekao je Zdravković Tanjugu.
Aerodromi Srbije su, ističe, osnovani sa ciljem da se celokupna aerodromska infrastruktura, koja je u vlasništvu Republike ili lokalnih samouprava stavi pod kontrolu Aerodorma Srbije.
Kako kaže, cilj jeste da svi aerodromi, osim aerodroma Nikola Tesla u Beogradu, uđu u sastav Aerodroma Srbije.
Govoreći o borskom aerodromu, kaže da postoji niz procedura i koraka koje je nephodno napraviti od strane lokalne samouprave, vlade i Aerodroma Srbije kako bi došlo do konačnog pripajanja.
„Nadam se da će Skupština grada Bora doneti takvu odluku i dati saglasnost da se aerodrom Bor pripoji Aerodormima Srbije“, kazao je i dodao da je već imao o tome razgovore sa gradonačelnikom Bora, kao i da formalna procedura tek treba da se sprovede.
Istočna Srbija, navodi Zdravković, treba da ima jedan takav aerodrom i upravo je Bor najprirodnije mesto s obzirom na to da postoji aerodrom u samom Boru.
Zdravković ističe da svakako ima prostora i za Vansi, koji upravlja beogradskim aerodromom Nikola Tesla, i Aerodrome Srbije koji će upravljati ostalim aerodromima, s obzirom na to da se širi tržište avijacije i raste broj putnika koji koriste vazdušni saobraćaj, kako u svetu, tako i kod nas.
„Nikola Tesla je najveći aerodrom koji ima Republika Srbija i on svakako ima svoj cilj i viziju razvoja. Aerodromi Srbije imaju cilj da manje aerodrome stave u funkciju i da njihova infrastruktra bude odgovarajuća kako bi mogli da prihvate avione. Naše je da stvorimo uslove, a same kompanije će te uslove prepoznati i početi da ih koriste“, naglasio je on.
Napominje da treba imati u vidu kod malih aerodroma da treba razviti i unutrašnji vazdužni saobraćaj i da ga zato treba podsticati.
Podsećanja radi, aerodrom u Boru je izgrađen pre 35 godina i to je jedan od retkih civilnih aerodroma sa betonskom pistom, pored aerodroma u Beogradu, Nišu i Vršcu.
Takođe, predviđeno je da se borski aerodrom u narednom periodu izmesti na novu lokaciju zbog otvaranja novog rudnika bakra i zlata „Čukaru Peki“ kod Bora u sastavu Ziđina.
Borski aerodrom registrovan je sada za letilice koje mogu da prime do šest tona tereta i 72 putnika, a izuzetno je pogodan za čarter letove.
Sa svim pratećim objektima prostire se na oko 60 hektara.
Izgradnja aerodroma je završena 1986 godine, sa pistom presvučenom tzv suvim asfaltom dužine 1.080 metara i 30 metara širine, a izgrađena je i upravna zgrada sa hangarom.
Da bi se podigao na viši nivo neophodno je da se pista produži za još 800 metara. U izgradnji aerodroma učestvovala je Vojska Srbije i RTB Bor.
Do sada nije korišćen za civilni već samo za sportski saobraćaj, a ubraja se medu najbolje sportske aerodrome u Jugoistočnoj Evropi.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.