IFO smanjio prognozu rasta Nemačke na 4,2 posto za 2021.
MINHEN – Ekonomski institut IFO smanjio je prognozu privrednog rasta Nemačke za sledeću godinu na 4,2 posto sa ranije predviđenog nivoa od 5,1 procenta.
Istovremeno, IFO je povećao projekciju rasta za 2022. godinu na 2,5 odsto u odnosu na 1,7 procenata, koliko je prognozirao prvobitno, navodi se u saopštenju minhenskog instituta dostavljenom Tanjugu.
„Nedavne mere zatvaranja u Nemačkoj i drugim zemljama potiskuju oporavak unazad. Proizvodnja robe i sektor usluga neće dostići nivo pre krize do kraja 2021. godine“, kaže Timo Volmershauzer, šef sektora za prognoze u IFO institutu.
Ova godina će se, dodaje on, verovatno završiti daljim padom bruto domaćeg proizvoda (BDP) kao rezultat zatvaranja.
Sveukupno, analitičari IFO instituta očekuju da će nemački BDP pasti za 5,1 odsto u 2020. godini, što je neznatno bolje od ranije prognoziranog pada od 5,2 procenta. Njihova prognoza se zasniva na pretpostavci da će mere ograničenja zbog korona pandemije, koje su uvedene u novembru, ostati na snazi do marta 2021.
Sadašnje mere za suzbijanje zaraze će se, prema njihovom mišljenju, od aprila postepeno ublažavati i potpuo ukinuti do leta. U prognoza nije uzeto u obzir zatvaranje delova maloprodajnog sektora, o čemu je vlada u Berlinu donela odluku prošle nedelje.
Polazeći od ovih pretpostavki, IFO procenjuje da će se broj nezaposlenih povećati sa prošlogodišnjih 2,3 miliona ljudi (5,0 odsto) na 2,7 miliona (5,9 odsto) u 2020. godini, i da će se zadržati na tom nivou tokom sledeće godine. Za 2022. godinu, institut prognozira da će ta cifra pasti na 2,5 miliona ljudi (5,5 procenata).
Istovremeno, u novim projekcijama se predviđa da će broj zaposlenih pasti sa lanjskih 45,3 miliona radnika na 44,8 miliona u 2020. Sledeće godine, broj zaposlenih bi trebalo ponovo da poraste na 44,9 miliona i da 2022. dostigne 45,3 miliona.
Kada je reč o spoljnoj trovini, IFO procenjuje da će posle pada od 9,7 procenata u ovoj godini, naredne biti zabeležen porast od 8,8 odsto, te od 6,1 odsto u 2022.
S druge strane, nemački uvoz će dogodine porasti za 6,8 odsto, a godinu kasnije za 7,1 odsto, nakon pada u 2020. od 8,7 odsto.
To znači da će uveliko kritikovani suficit tekućeg računa skočiti sa 235,2 milijarde evra ove godine na 281,1 milijardu evra do 2022.
IFO institut takođe predviđa da će ovogodišnji deficit nemačkog budžeta opasti sa 160,5 milijardi evra na 133 milijarde evra naredne godine i na 84,3 milijarde u 2022.
Odluka o zatvaranju prodavnica neprehrambene robe u periodu od 16. decembra 2020. do 10. januara 2021. pojačaće ekonomski pad na kraju ove godine. Iz instituta ističu kao važnun napomenu da je decembar mesec sa največhim prometom u maloprodajnom sektoru, s udelom od skoro 10 procenata u ukupnom godišnjoj prodaji.
Međutim, kako dodaju, mora se uzeti u obzir da bi internet trgovina trebalo da nadoknadi znatan deo gubitaka prometa u fizičkim prodavnicama.
Prema procenama instituta IFO, gubitak dodate vrednosti povezan sa delimičnim zatvaranjem maloprodajnog sektora iznosiće 1,15 milijardi evra u četvrtom kvartalu i 0,55 milijardi evra u prvom kvartalu 2021, što će pogoršati pad BDP-a u poslednjem tromesečju tekuće godine za 0,15 procentnih poena.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.