BEOGRAD – Komisija za javno-privatno partnerstvo je od 2012. godine do danas odobrila i dala pozitivno mišljenje na 112 projekata javno-privatnog partnerstva u Srbiji, od kojih je zaključeno 39 ugovora, naveli su učesnici Druge srpske konferencije o javno-privatnom partnerstvu u Beogradu.
Na panelu posvećenom izgradnji uspešnog javno-privatnog partnerstva, istaknuto je da je javno-privatno partnerstvo jedan od instrumenata i jedan od najjačih generatora razvoja zemlje, a da su tome doprinela dva gigantska projekta u Srbiji – koncesija za aerodrom „Nikola Tesla“ i projekat za deponiju u Vinči.
Jelena Gazivoda, senior partner advokatske kancelarije Janković Popović Mitić, kaže da poslednji izveštaj Evropske investiocione banke (EIB) svrstava Srbiju na listu zemalja s projektima javno-privatnog partnerstva, ali da su i dalje statistički podaci za skromni u odnosu na zemlje u regionu i u EU.
Naglasila je da Srbija ima jako dobar Zakon o javno-privatnom partnerstvu, a da je problem što je javno-privatno partnerstvo u Srbiji, osim dva gigantska projekta, lokalnog karaktera.
Statistički, rekla je Gazivoda, uspešni projekti javno-privatnog partnerstva su oni projekti kojima se obezbeđuje najveći mogući kvalitet finansijske usluge, bez probijanja budžeta.
Ona je, međutim, navela da je to zapravo idealan projekat javno-privatnog partnerstva, a da u praksi skoro 50 odsto projekata probija rokove između šest i 52 meseca, zbog čega je istakla važnost temeljne pripreme projekta, posebno kada je reč o najloženijim i najskupljim projektima.
Osim dobre pripreme projekta, naglasila je Gazivoda, važan je adekvatan odabir privatnog parntera, realizacija ugovora, ozbiljan tim koji radi na projektu, uz postojanje odnosa poverenja i potpune posvećenosti projektu.
„Projekat Horgoš – Požega, bez obzira što se loše završio, nama služi kao pilot projekat na kome smo svi pametniji”, rekla je Gazivoda.
Pomoćnik direktora kompanije IBI Group iz Kanade Neno Kovačević preneo je kanadsko iskustvo u vezi s javno-privatnim partnerstvom, te naveo da je prvi takav ugovor u Kanadi sklopljen pre 35 godina.
„Možemo da učimo iz grešaka i prenesemo znanje u zemlje koje sada počinju da se razvijaju”, kaže Kovačević i navodi da je u Kanadi 285 aktivnih ugovora o javno-privatnom partnerstvu.
U jedan projekat javno-privatnog partnerstva u Kanadi koji se trentuno testira uloženo je 5,5 milijardi dolara, naveo je Kovačević i dodao da je njegova pripremna faza trajala 10 godina.
Taj projekat je, dodaje, udružio više privatnih partnera koji su se javili za učečhe, jer niko nije bio u stanju da sam uloži toliki novac, a tako su podelili i rizik.
Sledeći talas projekata javno-privatnog partnerstva u Kanadi, kaže Kovačević, odnosi se na tender za smart siti izazov na kome je odabrano pet kandidata za ugovore vredne 50 miliona dolara.
Ugovorni menadžer kompanije CESTRA iz Velike Britanije Ijan Čorlton rekao je da je Britanija začetnik javno-privatnog partnerstva, koje se u toj državi sprovodi već 25 godina.
Uglavnom je reč, dodaje, o projektima socijalne infrastrukture, izgradnja škola, bolnica, mostova, puteva.
“Imamo višse od 700 takvih ugvora koji još traju i čija je vrednost oko 700 milijardi evra u imovini koja je izgrađena”, naveo je Čorlton.
On, međutim, navodi da ni posle 25 godina i dalje nema podataka o tome koje su to dobrobiti javno-privatnog modela, a da je britansku javnost uznemirilo to što su neki investitori naplaćivali previše za svoje usluge.
“Kultura javnih nabavki je takva da uvek pobeđuju pirvatni partneri koji ponude najnižu cenu”, kaže Čorlton i navodi da je oktobra prošle godine Vlada Velike Britanije odlučcila da ne koristi javno-privatno partnerstvo ni na jednom novom projektu ukoliko ne obezbeđuje vrednost za uloženi novac.
Kako je rekao, prošle godine jedna od najvećih tamošnjih građevinskih firmi je bankrotitrala, što je izazvalo haos u ugovorima o javno-privatnom partnerstvu, jer sada treba naći ljude koji će ih preuzeti.
Smatra da javne nabavke treba uspostaviti tako da ohrabre privatni sektor da učestvuje u projektima javno-privatnog partnerstva, a da njih treba birati ne po samo po kriterijumu najniže cene, nego i po kvalitetu ponude.
“Ugovori moraju da budu jednostavniji, jer sada imaju previse odredbi koje su pisali advokati I inženjeri, i u njima se nikad ne kaže kako da se popravi neka nepredviđena situacija”, rekao je Čorlton.
Zaključcio je da bi se uspeh javno-privatnog partnerstva mogao definisati kao projekat koji je završen na vreme, u okviru planiranog budžeta, a u kome su svi učesnici srećno preživeli taj proces.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com