U trendu

Inflatorni pritisak privremen-iznad cilja do polovine 2022.

BEOGRAD – Narodna banka Srbije očekuje, prema novoj projekciji, da će se međugodišnja inflacija privremeno kretati iznad gornje granice cilja (3 plus-minus 1,5 odsto) do polovine naredne godine, kada će se prvo vratiti u te granice – oko tri odsto, a zatim i u donji deo ciljanog raspona do kraja godine, gde će se zadržati i u 2023, kaže guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

„Tome će doprineti očekivano iščezavanje efakata privremenih faktora, kao i do sada preduzete mere NBS ka smanjenju monetarne ekspazivnosti“, rekla je Tabakovićeva na predstavljanju novembarskog izveštaja o inflaciji.

Guverneka kaže da su se pomenuti globalni faktori odrazili i na inflaciju u Srbiji, pri čemu se ona od aprila do jula kretala oko centralne vrednosti cilja, da bi od avgusta usledio njen rast, tako da je u oktobru iznosila 6,6 odsto međugodišnje.

Navela je da trenutno najveći izazov iz međunarodnog okruženja predstavljaju povećani troškovni pritisci koji potiču sa svetskog tržišta energenata, poljoprivrednih proizvoda i prerađene hrane.

Pored toga, troškovne pritiske stvaraju i globalni zastoji u snabdevanju, nedostatak logističkih kapaciteta i nestašice pojedinih sirovina, što, kako kaže, u uslovima povećane tražnje, nakon otvaranja većine ekonomija, dovodi do viših stopa inflacije u gotovo svim zemljama i korekcija naviše njihovih projekcija.

„Ipak, kao i većina centralnih banaka i relevantnih međunarodnih institucija, poput MMF, procenjujemo da su ti troškovni pritisci u najvećoj meri privremenog karaktera, jer su izazvani neravnotežom između ponude i tražnje na globalnom nivou, to jest time što ponuda ne može u kratkom roku da se prilagodi povećanoj tražnji. Sa normalizacijom tražnje i postepenim povećanjem ponude u narednom periodu, očekujemo i smanjenje troškovnih pritisaka“, navela je ona.

Objasnila je da je porast inflacije u drugoj polovini ove godine bio je očekivan i najavljivan u avgustovskoj projekciji inflacije, ali da je, ipak, sezonski neuobičajen rast cena neprerađene hrane, zbog visokih temperatura i suše, kao i neočekivan dalji rast svetske cene nafte, uticao na to da se inflacija nade na višem nivou u odnosu na avgustovsku centralnu projekciju.

„Ipak, za razliku od većine drugih zemalja u regionu u režimu ciljanja inflacije, u kojima se bazna inflacija nalazi ili oko gornje granice cilja ili iznad nje, u Srbiji je bazna inflacija ostala u donjoj polovini ciljanog raspona i u oktobru je iznosila 2,7 odsto“, rekla je ona.

Tome su u najvećoj meri doprineli očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i srednjorocna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede usidrena u granicama cilja, istakla je guvernerka.

Kao odgovor na veće globalne troškovne pritiske od prethodno očekivanih, koji se prenose i na domaće tržište, NBS je preduzela korake ka smanjenju stepena ekspanzivnosti monetarne politike kako bi ograničila rast inflacionih očekivanja u narednom periodu i prelivanje na cene ostalih proizvoda i usluga.

Koristeći fleksibilnost postojećeg okvira monetarne politike da bez promene osnovnih kamatnih stopa menja monetarne uslove, NBS je od oktobra povećala prosečnu izvršnu stopu na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti za 17 baznih poena, tako da ona trenutno iznosi 0,28 odsto.

Takođe, od oktobra je obustavljeno organizovanje aukcija repo kupovine hartija od vrednosti, putem kojih je obezbedivana dinarska likvidnost bankama, rekla je Tabakovićeva.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.