Investicije i moderne tehnologije za snažan Zapadni Balkan
BEOGRAD – Strana ulaganja na Zapadnom Balkanu preduslov su za brži razvoj privreda regiona, povećanje proizvodnje i izvoza visokotehnoloških, sofisticiranijih proizvoda i jačanje konkurentnosti kompanija, kako bi se što bolje uključile u globalnu tržišnu utakmicu, istaknuto je na konferenciji „Zapadni Balkan na globalnom tržištu: nove mogućnosti za trgovinu i investicije“.
Na skupu u Privrednoj komori Srbije danas je predstavljen izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o perspektivama zapadnobalkanskih ekonomija.
Kako je istaknuto u izveštaju, strane direktne investicije doprinose povećanju proizvodnje proizvoda visoke dodate vrednosti, primeni savremenih tehnologija, modela poslovanja i standarda, kao i jačanju sektora malih i srednjih preduzeća.
Direktor Sektora za strateške analize, analitiku, usluge, servise i pakete proizvoda PKS-a Mihailo Vesović istakao je da se izveštaj, posle ovogodišnjeg samita o Zapadnom Balkanu u Poznanju, danas prvi put predstavlja u regionu – u Srbiji.
Studija nije samo pregled stanja i izvoznih mogućnosti regionalnih privreda pojedinačno i regiona u celini, već sagledava preduslove, izazove i daje preporuke za bolje korišćenje potencijala i kroz detaljnu analizu, markira konkretne sektore i pojedinačne proizvode s najvećim izgledima – šansama za uspeh na međunarodnom tržištu, rekao je Vesović.
Studija je, kaže, dobra osnova kreatorima industrijskih i investicionih politika u smislu na koji način mogu da uspostave zajednički lanac vrednosti proizvodnje u regionu.
Vesović je ukazao da je region suočen sa izazovima koji su direktna posledica neizvesnosti i nesigurnosti zbog usporavanja globalnog ekonomskog rasta.
„Sva usporavanja kod naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera direktno se prelivaju na ekonomije Zapadnog Balkana“, podsetio je Vesović.
Podsetio je i da je ukupan izvoz svih ekonomija regiona prošle godine iznosio 53,1 milijardu dolara, što je, kaže, realno daleko ispod njegovih stvarnih potencijala.
Broj izvoznika je mali, samo 10 do 20 odsto registrovanih kompanija iz regiona prodaje robu na stranom tržištu, a struktura izvozne ponude i dalje je nepovoljna, posebno u razmeni unutar regiona, dok je spoljnotrgovinski deficit značajan.
„Treba da težimo izvozu inovativnih proizvoda i proizvoda visoke dodate vrednosti, što, međutim, zahteva dosta ulaganja i strukturnih promena u ekonomijama Zapadnog Balkana“, rekao je Vesović.
On je dodao da je Komorski investicioni forum posvećen ovim ključnim temama sa ciljem jačanja regionalnih ekonomija, stvaranja povoljne investicione klime, promocije investicionog potencijala, kao i zajedničkih lanaca vrednosti u regionu jer investitori posmatraju region kao celinu.
Maržena Kišeljevska, direktorka Odeljenja OECD-a za jugoistočnu Evropu, ukazala je na neophodnost nastavka sprovođenja reformi u regionu, povećanja ulaganja, podrške sektoru malih i srednjih preduzeća i povezivanja stranih investitora i lokalnih dobavljača.
Kao strateški sektori za ulaganje i dalji razvoj regiona u izveštaju su navedeni poljoprivreda i prehrambena industrija, kao i metalska, mašinska i auto industrija.
Preporuke za unapređenje u ovim oblastima odnose se na povećanje produktivnosti i održivosti proizvodnje, ulaganje u moderne tehnologije, poštovanje fitosanitarnih i sanitarnih standarda, unapređenje veština i kapaciteta zaposlenih, energetske efikasnosti.
Skup u organizaciji PKS-a i OECD-a okupio je strane investitore, domaće kompanije, predstavnike vlade i stručnjake OECD-a.
Eksperti OECD-a predstavili su izveštaj, a održana je i panel diskusija posvećena uspešnom privlačenju investicija, podsticanju izvoza i ekonomskoj integraciji u regionu.
Nakon Beograda, prezentacija biće održana i u drugim privrednim komorama Zapadnog Balkana, u okviru partnerstva OECD–a i Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanskih zemalja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.