Isakovic: NIS ulozio vise od 900 mln evra u ekoloske projekte

BEOGRAD – Naftna industrija Srbije uložila je od dolaska Gaspromnjefta, od 2009. godine, više od 900 miliona evra u ekološke projekte, izjavila je danas direktorka Departmana za spoljne veze i odnose sa državnim organima NIS-a Tatjana Isaković i istakla da je pred tom kompanijom značajn investicioni period i rast.

„Energetika je strateški i ekonomski veoma značajna oblast, a pitanje energetske stabilnost postaje još aktulenije uvođenjem Zelene agende“, rekla je Isakovićeva na 21. Beogradskom ekonomskom forumu.

Kako je navela, NIS kao jedan od lidera, ima visok stepen odgovornosti za ekonomski prosperitet zemlje i NIS je od dolaska Gaspromnjefta do sada investirao više od tri milijarde evra u sve segmente svog poslovanja.

Isakovićeva je naglasila da NIS ulaže u nove tehnologije i energetsku efikasnost i da je do sada imala najznačajnije investicije u rafinerijsku preradu, gde je investirano više od 800 miliona evra od 2009. godine.

„Prva faza je završena 2012. godine i rezultovala je proizvodnjom najvalitetnijeg derivata nafte evropskog kvaliteta, a druga faza 2020. završetkom projekta Duboka prerada, koja je povećala dubinu prerade na skoro 99 odsto. Takođe, važna je i ekološka komponenta i svaka investiciona odluka nosi i odluku o ekologiji. NIS je od 2009. godine investirao više od 900 miliona evra u ekološke projekte ili u projekte sa izraženom ekološkom kompomentom“, istakla je Isakovićeva.

Kaže da su u Rafineriji nafte značajno smanjene emisije štetnih gasova, na primer, sumpordioksida za skoro 99 odsto.

Ona dodaje da su pred NIS-om tri ključna pravca razvoja: proizvodnja nafte, istraživanje i proizovdnja nafte i gasa, dalji razvoj maloprodajne mreže i dalji razvoj rafinerije u projekat katalitickog krekinga u vrednosti od 80 miliona evra.

NIS stalno investira u svoju infrastrukturu, dodala je ona.

„Pored segmenta koji se odnosi na energetsku stabilnost, NIS ima značajan doprinos privredi Srbije i od 2010. do 2020. prosečan direktan doprinos BDP-u zemlje iznosio je oko 5,1 odsto. NIS je jedan od lidera i kada je reč o prosečnoj godišnjoj vrednosti izvoza – preko 260 miliona evra i preko 270 milona evra iznose prosečne godišnje investicije“, kaže Isaković.

Ona je istakla da je NIS jedan od najvećih uplatilaca u budžet Srbije, sa iznosom većim od 1,1 milijarde evra godišnje, tako da taj doprinos čini oko 15 odsto ukupnih poreskih prihoda Srbije.

„Ostajemo privrženi obezbeđivanju energetske stabilnosti i daljem ekonomskom razvoju“, poručila je Isakovićeva.

Kaže da su ambiciozni ciljevi Zelene agende, koaj podrazumeva dekarbonizaciju, kao i da je NIS već započeo taj proces, izgradnjom malih gasnih elektrana 2013. godine na osam naftnih i gasnih polja u Srbiji, gde se proizvodi toplotna i električna energija, iz gasa koji je ranije spaljivan na baklji, a koji se sada koristi za proizvodnju energije.

Gasovod Turski tok može efikasno da popuni nedostatak gasa na tržištu Turske i Balkana i energetski obezbedi to područje, ocenio je danas predstavnik za medije kompanije Turski tok Sander van Rustelar na panelu o energetici na Beogradskom ekonomskom forumu.

“Imamo jako skučeno tržište gasa, gde zalihe nisu popunjene za jaku zimu, tako da je kapacitet za transport gasovoda na maksimumu. Uspevamo da Turskoj dopremimo velike koliicina gasa. Turski tok može da popuni prazninu na tržistu gasa u Turskoj i na Balkanu“, rekao je Van Rustelar.

Istakao je zadovoljstvo kompanije što su zemlje na ovoj trasi sklopile dugoročne ugovore o isporuci gasa i na taj način obezbedile svoje potrebe.

„Vidimo koji su sve rizici kada vidimo da su cene u Aziji vrlo visoke, pa snabdevači idu na to tržište”objasnio je on.

Dodao je da je u sklopu Zelene agende smanjenje emisije
ugljendioksida važno i da će obnovljivi izvori energije imati ključnu ulogu u tom procesu, a da je gas dobar za prelazni period uz poštovanje smanjenje emisije ugljendioksida.

Mario Kijanović iz Saveta stranih investitora pohvalio je novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, jer je pokazao nedvosmislenu opredeljenost države da podstiče proizvođače čiste energije, ali I korisnike.

“Napušten je princip prioriteta da sredstva dobije onaj ko se prvi javi i sada imamo sistem aukcija, što je fenomenalno. Jedini nedostatak je mogućnost negativne premije što treba da se razradi kroz podzakonske akte, ali je koncept sistema jako dobar i pravedan”, ocenio je KIjanović.

Rekao je da je Savet stranih investitora inšitirao na postojanju pravne sigurnosti kako ne bi bilo mogućnosti smanjivanja podsticaja i založio se da državne subvecnije traju 12 godina, jer su u pitanju kompleksni projekti, koji zahtevaju dosta vremena za početak isporučivanja struje u mrežu.

Direktorka Udruženja obnovljivih izvora energije Danijela Isailović je rekla da Srbija ima tu izgrađenih kapaciteta oko tri gigavata, od čega 2,5 gigavata pripada EPS-u, koji su izgrađeni pre skoro pola veka i priznat im je status proizvođača iz obnovljivih izvora energije.

Osim tih kapaciteta EPS-a, kako je dodala, Srbija ima manje od pola gigavata zelene energije, od čega na vetroparkove otpada 398 megavata izgrađenih kapaciteta.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.