Iz budžetske rezerve u 2021. potrošene 22 mlrd din više nego što je objavljeno

BEOGRAD – Predlog završnog računa za 2021. pokazuje da je preko tekuće budžetske rezerve u 2021. potrošeno 22 milijarde dinara (190 miliona evra) više nego što je objavljeno u Službenim glasnicima, objavio je Fiskalni savet u dokumentu „Ocena završnog računa za 2021. godinu“.

Kako je navedeno, u završnom računu može se videti da je preko tekuće rezerve potrošeno 190 miliona evra (22 milijarde dinara), a izveštaj o trošenju ovog novca nije objavljen u realnom vremenu zato što su ti dokumenti označeni kao „poverljivi“ i „strogo poverljivi“.

Dodajeee Fiskalni savet da je posebno zanimljivo to što je od ukupnog trošenja svega 750 mln dinara (tri odsto) preneto na razdeo BIA, dok je ostatak usmeren na korisnike van bezbednosnog sektora za šta je teško pronaći
racionalno objašnjenje.

Navode da se završni račun predlaže sa određenim zakašnjenjem, a pohvalno je što se u uslovima energetske krize, baš kao i tokom produžene pandemije iz 2021., nije odustalo od prakse da se završni račun za prethodnu godinu priprema i predlaže istovremeno sa budžetom za narednu.

Srbija je u 2021. godini ostvarila deficit od 4,5 odsto BDP-a, navodi se u dokumentu, a nakon što su u završnom računu objedinjeni svi prihodi i rashodi koje su tokom godine ostvarili direktni i indirektni budžetski korisnici, iskazan je ukupan deficit Srbije od skoro 284 milijarde dinara (4,5 odsto BDP-a).

Ova informacija je, navode, već bila poznata, pošto je gotovo identičan deficit (286 milijardi dinara) bio iskazan u mesečnim izveštajima o realizaciji koje u realnom vremenu objavljuje Ministarstvo finansija, a novost koju donosi završni račun je to da je pomenuti deficit ostvaren na višem nivou prihoda i rashoda u odnosu na onaj koji je prikazan u izveštajima Ministarstva – za skoro 55 milijardi dinara.

Ova razlika (55 milijardi većih prihoda i u istom iznosu većih rashoda), kako navode, potiče od vanbudžetskih prihoda i iz njih finansiranih rashoda koje realizuju pojedini indirektni korisnici (škole, fakulteti
i dr), a čija se realizacija ne prati na mesečnom nivou.

Prihodi i rashodi korisnika koji nisu uključeni u redovno izvršenje budžeta rastu i u 2021. su iznosili 54,8 milijardi dinara (0,9 odsto BDP).

Iz Predloga završnog računa za 2021. vidi da su indirektni korisnici budžeta ostvarili vanbudžetske prihode od gotovo 55 milijardi dinara (52,5 milijardi od prodaje dobara i usluga i transfera drugih nivoa vlasti i
2,6 milijardi od donacija), a da su to s druge strane potrošili prevashodno na robu i usluge (26,6 milijardi), plate (21,9 milijardi), i manjim delom na kapitalne investicije (4,7 milijardi).

U dokumentu se dalje navodi da obrazloženje odstupanja realizacije u odnosu na plan, nema nikakvu informacionu niti analitičku vrednost.

Navode da budžetski korisnici imaju obavezu da u posebnom delu završnog računa objasne sve razloge koji su doveli do odstupanja pojedinačnih rashoda u odnosu na planirane veličine, međutim,
osnovni problem, navode, leži u tome što nisu propisani adekvatni standardi u izveštavanju po
ovom osnovu (npr. nije jasno naznačeno šta se koristi kao plan s kojim se poredi realizacija i sl), pa budžetski korisnici ovo izveštavanje tretiraju vrlo ležerno i neobavezujuće.

Konkretno, navode, nijedan korisnik ne izveštava o odstupanju u odnosu na originalni budžet, pa čak ni rebalans – što su limiti kojima Skupština daje legitimitet – već u odnosu na poslednju dodeljenu aproprijaciju koja se tokom godine mnogo puta menja i revidira diskrecionim odlukama Vlade i bez saglasnosti poslanika i skupštinske rasprave, a tako se, navode, dolazi do apsurdne situacije u kojoj u završnom računu gotovo nema korisnika koji je imao probijanje budžetskog plana; ogromna većina iskazuje „uštede“ jer izvršenje porede sa aproprijacijama koje su uvažile sve ad hok mere i politike, prebacivanja iz tekuće rezerve i dr, što ne odgovara stvarnom stanju.

Ocenjuju u Fiskalnom savetu da drugu godinu zaredom budžetske pozajmice probijaju plan, a da to nije adekvatno obrađeno u završnom računu, te da bi ovu praksu trebalo hitno promeniti.

Budžetske pozajmice su u 2021. godini, kako navode, dostigle rekordno visokih 49 milijardi dinara i bile su preko 2,5 veće nego što je bilo predviđeno rebalansom, iako je on pravljen svega par meseci pre kraja kalendarske godine.

Pomenuto odstupanje, kako su naveli, premda ogromno u apsolutnom i relativnom iznosu, u završnom računu gotovo da uopšte nije obrađeno, a dodatni je nedostatak to što završni račun ne pruža ni kompletan uvid u strukturu ovih izdataka – kojim preduzećima i pod kojim uslovima su krediti odobreni, da li se i kada očekuje vraćanje sredstava u budžet i dr.

Dalje ocenjuju da podaci o subvencijama za privlačenje investicija ni u najnovijem Završnom računu nisu detaljno obrazloženi.

Subvencije privatnim preduzećima za ulaganja od posebnog značaja u 2021. godini iznosila su približno 16,5 milijardi dinara, čime je, kako navode, premašen i poslednji plan iz oktobarskog rebalansa koji je sastavljan svega nekoliko meseci pre kraja godine.

Dodatno, ističu, isplaćeni iznos znatno je (za 65 odsto) veći u odnosu na ostvarenje iz 2020. godine, kada je realizovano oko 10 milijardi dinara – što pojačava potrebu da se ovi rastući troškovi detaljnije prikažu i dezagregiraju u završnom računu.

Ukoliko su argumenti Vlade da ovakve informacije izostanu u budžetu ili rebalansu (jer se radi o planiranim veličinama), navode da smatraju da nema razloga da one izostanu i u završnom računu koji evidentira koje su već izvršene.

Dodaju da završni račun i dalje ne daje informacije po kom osnovu, kome i u kom pojedinačnom iznosu je država plaćala kazne i penale u 2021. godini.

Kako navode, prikazano je da su ukupni izdaci za kazne i penale iznosili 17,5 milijrdi dinara (oko 150 miliona evra), a iako se može doći do informacije koji su državni organi isplaćivali najveće kazne i penale – konkretno u 2021. godini Ministarstvo odbrane, Privredni sud, MUP itd, ne postoje obrazloženja kome, za šta i kom pojedinačnom iznosu su plaćane kazne i penali.

Ovo su, navodi Fiskalni savet, neproduktivni rashodi koji su već neko vreme na veoma visokom nivou, a u 2021. su bili, primera radi, skoro 80 odsto veći od čitavog budžeta Ministarstva za zaštitu životne sredine.

U dokumentu se navodi da su neporeski prihodi naplaćeni u iznosu koji je osetno veći od revidiranog plana ali se tome, kao ni o izraženim promenama u njihovoj strukturi, u završnom računu ne posvećuje dovoljno pažnje.

Kako navode, završni račun prikazuje da su neporeski prihodi u 2021. naplaćeni u iznosu od nešto preko 210 milijardi dinara, čime su za skoro 20 milijardi dinara premašili nivo iz oktobarskog rebalansa 2021. godine.

Najveći deo ovih prihoda, navode, nije moguće objasniti na osnovu redovnih mesečnih izveštaja o realizaciji, a dodaju, čini se da ni završni račun nije dodatno rasvetlio ovu pojavu budući da su i u njemu ovi prihodi dati agregatno (bez zalaženja u strukturu i osnov po kojem su naplaćeni).

Slično kao i prethodnih godina, navodi se u dokumentu, znatno odstupanje dogodilo se u okviru vanrednih neporeskih prihoda (naplaćeni u iznosu od gotovo 50 mlrd dinara, od čega za najveći deo nije moguće pronaći detaljnije informacije).

Fiskalni savet sugeriše da bi, u cilju unapređenja budžetskog procesa i njegove transparentnosti, redovni mesečni izveštaji i Završni račun trebalo da sadrže informacije o izvorima naplate pobrojanih prihoda.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.