U trendu

Japan ukida benzinska vozila do sredine naredne decenije

TOKIO – Japan namerava da eliminiše vozila na benzinski pogon u narednih 15 godina, saopštila je danas vlada koja planira da dostigne neto nultu emisiju ugljenika i da generiše gotovo dva biliona dolara godišnje od zelenog privrednog rasta do 2050.

„Strategija zelenog rasta“, fokusirana na vodonik i auto industriju, zamišljena je kao akcioni plan za ostvarenje oktobarskog obećanja premijera Jošihide Suge da će polovinom ovog veka zemlja eliminisati neto emisije ugljenika, prenosi Rojters.

Suga je zelene investicije postavio kao glavni prioritet u smislu podške oživljavanju ekonomije pogođene pandemijom kovid-19 i usklađivanja Japana ambicioznim ekološkim ciljevima Evropske unije, Kine i drugih ekonomija. .

Vlada će ponuditi poreske podsticaje i druge modele finansijske podrške kompanijama, pri cemu je targetirala rast dodate vrednosti privrede i prometa na 90 biliona jena godišnje (870 milijardi dolara) kroz zelene investicije do 2030, i na 190 biliona jena (1,8 biliona dolara) do 2050. godine.

„Zeleni fond“ od dva biliona jena podržaće korporativna ulaganja u zelene tehnologije.

Planom se predviđa da prodaja novih vozila na benzinski pogon ustupi mesto električnim vozilima, uključujući hibridna i vozila na gorivne ćelije, do sredine 2030-ih.

Da bi ubrzala rast prodaje električnih vozila, vlada namerava da smanji cene baterija za te automobile za više od pola, na 10.000 jena ili na još manje po kilovat-satu do 2030. godine.

Cilj joj je povećanje potrošnje vodonika na tri miliona tona do 2030. i na oko 20 miliona tona do 2050. godine sa nivoa od 200 tona iz 2017, u oblastima kao što su proizvodnja električne energije i saobraćaj.

U strategiji je definisano 14 industrija, poput vetroelektrana na moru i goriva bazi amonijaka. Planirano je da do 2040. godine na moru budu instalirane vetroelektrane kapaciteta do 45 gigavata (GW).

Korišćenje struje iz obnovljivih izvora energije u Japanu bi, prema ovom programu, trebalo da učestvuje u ukupnoj potrošnji s udelom od 50 do 60 posto do 2050, u odnosu na sadašnjih manje od 20 procenata, uz istovremeno smanjenje oslanjanja na nuklearnu energiju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.