Kad radnici sami kupe fabriku

Priželjkivali su mnogi, ali je to u poslednjem ciklusu privatizacija u Rasinskom okrugu uspelo samo radnicima PPT „Armature“ AD u Aleksandrovcu. Kažu, zavrnuli su rukave, rizikovali, pomolili se, počeli da štede i da vredno posluju, da bi na kraju sami kupili fabriku u kojoj danas radi 500 radnika!

Ukupno 384 zaposlena deo su konzorcijuma koji je 20. januara 2016. godine postao vlasnik ove uspešne firme. Na portirnici nas tako dočekuju – vlasnici preduzeća. Rame uz rame sa rukovodiocima, vlasnici su i u pogonima Kovačnice, Mašinske obrade i Galvanizacije, u radnim odelima. Upravljaju mašinama, voze viljuškare. Fabrika je postala njihova druga kuća.

Nije takav scenario mogao da se pretpostavi kada je omalena fabrika usred bogatog vinogorja Župe otvorena u Zadružnom domu u selu Vitkovo sada već davne 1965. godine. Majstori su znali da beru grožđe, a manje da prerađuju gvožđe. Ipak, nije im mnogo trebalo da savladaju zanat i 1971. se pripoje moćnoj fabrici „Prva petoletka“ u Trsteniku.

– Pre desetak godina, ponovo je fabrika izdvojena radi procesa privatizacije i pronalaženja strateških partnera – počinje priču za „Novosti“ dipl. maš. inž. Aleksandar Starinac, iskusni direktor PPT „Armature“ AD. – I pre tog odvajanja, fabrika je bila praktično ekonomski nezavisna. Već se radilo na obezbeđivanju poslova na zapadnom tržištu, budući da je izvoz do 2000. bio skoro simboličan. Od 2007.godine fabriku je kroz tri veća socijalna programa napustilo oko 270 radnika.

Kako bi se donekle unapredio rad, od 2011. do 2013. je kroz subvencije investirano oko 800.000 evra pre svega u kupovinu polovnih mašina. Uprkos solidnim rezultatima, kupci proizvoda preduzeća nisu se otimali da kupe preduzeće. Radnika je bilo mnogo (u nekim periodima i 800), u fabriku je moralo dosta da se uloži.

– Poznata je stvar da se metalni kompleks u Srbiji već potpuno ugasio, ali mi se, jednostavno nismo dali, poučeni nekim primerima loših privatizacija – otkriva Starinac.

– Kupovina firme je bio težak put. Zajedno sa našim sindikatom objasnili smo ljudima da možemo da spasemo fabriku ako je kupimo. Predočili smo im da neće biti lako, ali radnici su verovali rukovodstvu, a mi radnicima. Tako jedinstveni, i uz podršku lokalne samouprave, nastupili smo pred Vladom, ministarstvima i Agencijom za privatizaciju.

Bilo je straha i dilema, ali nazad se nije moglo. Stigla je i podrška Samostalnog sindikata Srbije. Zaposleni su uspeli da za skoro 420.000 evra kupe fabriku, kao i besplatne akcije, da investiraju u opremu i da sve skupa, predočava nam Starinac, izdvoje sa drugim troškovima skoro 900.000 evra. Svaki radnik je u proseku morao da učestvuje sa oko 2.000 evra i da se obaveže da će ih otplaćivati u narednih sedam godina. I zaista, već dve godine, radnici „Armatura“ od prosečne plate, koja iznosi oko 40.000 dinara, mesečno izdvajaju od 5.000 do 7.000 dinara.

– Privatizacija je sprovedena po važećim zakonima i tu nije bilo nikakvih izuzetaka, a radnici su nakon okončanja procesa počeli da aktivno učestvuju u rešavanju i prevazilaženju određenih poteškoća – napominje sagovornik „Novosti“. – Nastavili smo kontinuitet poslovanja od 2010. godine, uspešnu dugoročnu saradnju sa partnerima, uveli sve potrebne svetske standarde, novu galvansku zaštitu. Imamo program izrade cevnih priključaka za hidrauliku i pneumatiku od 10.000 različitih proizvoda, prenose Novosti.

U okruženju ne postoji nijedna fabrika sa istim programom.Otuda ne čudi saradnja sa gigantima poput „Hansafleksa“ i „Konekse“ iz Nemačke, „Rasteli Rakordi“ iz Italije ili ruskog „Kamaza“. Samo za investicije ove godine Župljani će izdvojiti pola miliona evra: nove CNC strugove nemačke proizvodnje očekuju do kraja godine.

– U 2017. godini planirana je realizacija od 7,7 miliona evra, a za godinu dana državi ćemo kroz poreze i doprinose uplatiti oko 1,5 miliona evra – zaključuje Aleksandar Starinac. – Kada budemo isplatili preduzeće, za pet godina, skočiće i plate, a bićemo u situaciji da obezbedimo i skromne dividende. Zasad nastavljamo da ulažemo u opremu i čuvamo radna mesta.