Kada počinje trgovanje digitalnom imovinom u Srbiji?

BEOGRAD – U Srbiji bi za pola godine trebalo da bude omogućeno trgovanje virtuelnom valutom i digitalnim tokenom, kao vrstama digitalne imovine, predviđeno je Predlogom zakona o digitalnoj imovini.

Taj zakonski predlog danas je u načelu prihvatio skupštinski Odbor za finansije, uz više finansijskih i poreskih predloga zakona koji će sutra biti na dnevnom redu sednice parlamenta.

Digitalna imovina je digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi, objasnio je pomoćnik ministra finansija Filip Šanović.

On je naveo da se digitalna imovina može koristiti i kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu ona ne uključuje digitalne zapise valuta koji su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je urađena drugim zakonima.

Naveo je da virtuelna valuta nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstva razmene i ona se može kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.

Predloženi zakon, kaže Šanović, prati međunarodnu praksu po pitanju definisanja pojmova u okviru kripto imovine, a opisuje vrste usluga povezanih sa digitalnom imovinom,

Novim rešenjima uvodi se institut takozvanog „belog papira“ koji je u skladu sa međunarodnom praksom i koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine.

Šanović objašnjava da taj dokument sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima poveznim s digitalnom imovinom i koji omogućava investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.

Naveo je da predloženi zakon uređuje poslove organizovanja platforme za trgovanje digitalnom imovinom i uslove pod kojima je dozvoljeno trgovanje digitalnom imovinom.

Za pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom, kaže Šanjović, potrebna je dozvola, kao i minimalni osnovni kapital koje je privredno društvo u obavezi da ima kada podnosi zahtev za dobijanje dozvole u cilju obavljanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom.

Dodaje da se uvodi registar založnih prava nad digitalnom imovinom.

Predloženi zakon, navodi, predviđa i kaznene odbrebe u kojima se opisuju krivična dela i vrste i visina kazni u vezi sa radnjama sa digitalnom imovinom.

Odbor za finansije je posle rasprave u načelu prihvatio i Predlog zakona o fiskalizaciji.

Slavica Savičić iz Ministarstva finansija kaže da je ideja tog zakona da se uvede novi onlajn sistem koji će biti zasnovan na novim tehničkim rešenjima, u cilju što efikasnijeg suzbijanja sive ekonomije, efikasnije Poreske uprave i što većeg prikupljanja sredstava u budžet.

Navela je da će podzakonski akti bliže urediti tehnička rešenja.

Kaže da je novim resenjima predviđeno da obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo izda fiskalni račun korišćem elektronskog fiskalnog uređanja.

Taj uređaj je, objašnjava, harvdersko i/ili softversko rešenje koje koristi obveznik fiskalizacije radi izdavanja fiskalnog računa i prenosa podataka o fiskalnim računama u sistem za upravljanje fiskalizacijom Poreske uprave.

Predviđeno je da obveznik fiskalizacije koristi bezbednosni element za potpisivanje fiskalnih računa i potvrdu identiteta prilikom razmene podataka i informacija sa Poreskom upravom.

Takođe, Poreska uprava će uspostavi registar elemenata elektronskih fiskalnih uređaja čija je upotreba odobrena.

„Predlaže se da se u momentu prometa na malo svaki račun fiskalizuje i da se Poreskoj upravi obavi prenos podataka o izdatom fiskalnom racunu putem stalne interent veze u realnom vremenu“, objasnila je Savičić

Ako se, kaže, ti podaci ne mogu dostaviti u relanom vremenu usled prekida internet veze ili ako ona nije dostupna na mestu prometa, predviđena je obaveza čuvanja podataka u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja do momenta prenosa podataka Poreskoj upravi

Dodala je da je predviđeno da zakon bude u primeni od 1. januara 2022. godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.