U trendu

Kako do digitalnih izvora finansiranja u Srbiji?

BEOGRAD – Domaćim kompanijama koje vide šansu za rast, a ne mogu da dođu do kredita, stoje na raspolaganju digitalni izvori finansiranja.

To je jedna od poruka u podkastu „Naša mreža“, koji se u novoj epizodi bavi dostupnošću digitalnih izvora finansiranja u Srbiji.

Digitalizacija je, ukazali su učesnici diskusije, omogućila da se mnogi poslovi rade brže, efikasnije i sa smanjenim troškovima, ali je kroz digitalnu transformaciju finansijskih usluga otvorila i mogućnost digitalnog finansiranja.

Kandidati za ova sredstva su, prema njihovim rečima, kompanije koje ne mogu da dođu do bankarskih kredita, imaju šansu za rast, proizvode robu široke potrošnje, imaju fokus na krajnjeg korisnika, razvijen digitalni marketing, veliki broj pratilaca na društvenim mrežama ili tendenciju da njihov broj raste. Direktorka tima za pristup izvorima finansiranja na USAID Projektu saradnje za ekonomski razvoj Sandra Rodić objasnila je da su najpoznatije vrste grupnog finansiranja ili kraudfanding (crowdfunding) – donacije, pozajmice (crowdlanding) i prodaja udela u firmi (equity crowdfunding).

Kraudinvesting (crowdinvesting), dodaje, sadrži karakteristike i pozajmice i prodaje udela u firmi, pa je, smatra ona, to finansijsko-marketinški proizvoid pogodan za kompanije koje planiraju rast.

Kao glavne prednosti digitalnih izvora finansiranja u podkastu su izdvojene subordinirane pozajmice, gde nisu potrebna sredstva obezbeđivanja poput menica i hipoteke.

Takođe, naveli su da je moguća i promena namene potrebnih sredstava u zavisnosti od potrebe i promene projekta, tržišta i drugih faktora, a korisnici imaju veliku konsultansku podršku.

Iako naša privreda ima otpor prema eksternim izvorima finansiranja, ocenili su učesnici podkasta, kompanije ne mogu samo sopstvenim sredstvima da iskoriste pun potencijal za rast.

Zakonske regulative u Srbiji, inače, još nisu dovoljno pristupačne za priliv kapitala iz inostranstva i digitalne izvore finansiranja.

Ipak, Srbija je jedna od prvih zemalja koja je usvojila regulatorni okvir kojim se uređuje digitalna imovina i tokenizacija, što, zaključuju učesnici podkasta, pruža transparentnost investitorima i korisnicima digitalne imovine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar