Kako izgleda digitalizacija u praksi?

BEOGRAD – Iako je Srbija u poslednje vreme dosta uradila na razvoju digitalne ekonomije i infrastrukture, u mnogim aspektima tog procesa zaostaje za razvijenijim zemljama, a najveći posao koji sleduje u narednom periodu je uvođenje digitalnih procesa u sektor malih i srednjih preduzeća kako bi se doprinelo jačanju konkurentnosti i boljim proizvodima i uslugama, rečeno je danas na Pantheon konferenciji „Digitalizacija 2019 u praksi “ u Beogradu.

Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović rekao je da je Vlada Srbije u fokus stavila digitalizaciju i da transformacija javne uprave u modernu upravu podrazumeva, između ostalog, razvoj usluga za privredu i građane, reforme, razvoj IKT sektora, razvoj infrastrukture…

Govoreći o uslugama koje su uvedene za građane, on je podsetio da je do sada zahvaljujući informacionom sistemu „Bebo, dobrodošla na svet“ prijavljeno 160.000 beba.

Takođe je podsetio i na ostale servise koji su u upotrebi- e-katastar, e- recept, e- Zup…
„Cilj je da građanima olakšamo život, pojednostavimo završavanje svakodnevnih obaveza za koje su ranije gubili dosta vremena odlazeći na šaltere“, rekao je Jovanović.

Takođe je najavio da je plan da do kraja leta bude doneta „revolucionarna“ odluka da se ubuduće ne ide u MUP po vozačku dozvolu, već da se to obavlja preko interneta i da vozačka potom stigne poštom na kućnu adresu, kao i da se to omogući u narednom periodu i za ličnu kartu i pasoš.

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Mitrović rekao je da je Srbija dosta postigla i uradila kada je u pitanju razvoj digitalne ekonomije i infrastrukture, ali da suštinski to ide dosta sporije nego u razvijenim zemljama, naročito u zemljama EU, i da samim tim u mnogima aspektima digitalne ekonomije Srbija kaska za njima.

„Dosta sporije ulažemo u IT, pa samim tim su i sporije promene“, rekao je Mitrović.

On je kao primer naveo podatak da u Srbiiji 28 odsto stanovništva ne koristi računar, dok je u EU taj procenat sveden na ispod 10 odsto.

„Trenutna ulaganja u investicije i IKT opremu su svega oko 80 evra po glavi stanovnika, a u EU to iznosi i 800 evra. Svi ti pokazatelji govore da nemamo dovoljno visoke stope rasta u ovom sektoru“, rekao je Mitrović.

On je naveo i da se u bankarskom sektoru koriste različite aplikacije, ali da je broj korisnika internet bankarstva i dalje mali u odnosu na evropski prosek.

Direktor Centra za digitalnu transformaciju Predrag Nikolić rekao je da problem vidi u tome što više od 60 odsto predzeća nema nikakav plan za digitalizaciju.

„Ostalih 45 odsto imaju neki plan, ali se on u 90 odsto slučajeva svodi na softver, hardver i komunikaciju putem mejla“, kaže Nikolić.

On je istakao da je vrlo važno da preduzceha razumeju koliko je digitalna transformacija važna, jer sve to utiče na konkuretnost, a nepostojanje konkurentnosti utiče na kvalitet proizvoda i usluga.

Nikolić je dodao da Centar za digitalnu transformaciju formira mrežu sertfikovanih konsultatanata za digitalnu transformaciju i da jedan broj njih već odlazi u predzeća gde ih upoznaje sa svime što je važno da urade kako bi unapredili procese i primene nove trendove u poslovanju kako postizali još bolje rezultate.

Takođe nastoje da im pomognu prilikom izrade digitalne Strategije kao dokumenta.

On je rekao da će taj centar pružiti i finansijsku pomoć za implementaciju rešenja, a kompanije će za to moći da se prijave na poziv koji će biti objavljen između 10. i 17. juna.

Direktor inicijative Digitalna Srbija Nebojša Đurđević rekao je da je u sektoru MSP preostalo dosta posla jer kod njih ne postoji dovoljan stepen korsisćenja digitalnih tehnologija za transformaciju poslovnih modela i poslovanja.

„Nije je cilj ne samo da hvatamo korak sa svetom već i da budemo konkurentni i u osvajanju novih tražista. Tu zaostajemo i nismo dovoljno uradili, a to je ključ“, rekao je Đurđević.

On je nveo da nedostaje saradnja akademske i istraživačke zajednice i privrede kako bi se inovacije primenjivale, a takođe i startap kompanije odakle bi ta rešenja mogla da krenu.

Direktor Sektora za razvoj usluga za poslovne korisnike „Telekoma Srbija“ Borko Crnogorac rekao je da je važno da se u ovoj oblasti prate promene, kao i da je neophodna edukacija.

„To podrazumeva, slikovito rečeno, da se zasuku rukavi i marljivo radi“, rekao je Crnogorac.

Direktorka Datalab SR i PANTHEON konsultantkinja Nena Lukić takođe se složila da je važno uložiti veliki trud da se prate ovakvi procesi, i dodala da je najveća greška to što se očekuje da će softver sve da uradi sam.

Svako mora da uloži napor u tom procesu, istakla je Lukićeva na konferenciji organizovanoj u hotelu Radišon Collection u Beogradu.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike