BEOGRAD – Da li je hrana na rafovima srpskih marketa kvalitetna i bezbedna, kakvu sirovinu uvozimo, i koje propise je potrebno menjati kako bi građani bili obavešteni šta tačno kupuju, bila je tema današnjeg okruglog stola „Bez kvalitetnih sirovina nema kvalitetnih proizvoda“.
U diskusiji su učestvovali predstavnici nekoliko kompanija koje se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda u Srbiji i regionu, kao i predstavnici resornog ministarstva i Centra potrošača Srbije (CEPS).
Sa skupa je poručeno da je potrebno više raditi na edukaciji potrošača u čemu ključnu ulogu, rečeno je, treba da uzmu udruženja za zaštitu potrošača i država, da je neophodno menjati niz zakonskih regulativa koje se tiču uvoza sirovina za proizvodnju hrane, uticati na jaču inspekcijsku kontrolu nelojalne konkurencije, primeniti primere dobre prakse iz sveta u pogledu deklaracija…
Savetnik za bezbednost hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Dolovac je, govoreći o hrani koju građani Srbije konzumiraju, rekao da je neodvojivo pitanje kvaliteta i bezbednosti hrane te da 25 pravilnika jasno objašnjavaju šta se i na koji način može proizvoditi i prodavati.
Ocenjuje da su potrošači u Srbiji dobro edukovani i da su počeli da čitaju deklaracije, a da zahvaljujući saradnji sa udruženjima potrošača, inspekcija dolazi redovno do novih saznanja o kršenju pravila proizvodnje.
Dolovac navodi primer da je analiza 500.000 različitih uzoraka prehrambenih proizvoda u Srbiji pokazala da najviše nepravilnosti ima po pitanju deklarisanja proizvoda, a ne bezbednosti.
„Potrosači su počeli pažljivije da čitaju deklaracije“, smatra Vera Vida iz Centra potrošača Srbije (CEPS) ali navodi i da u Srbiji nikada nije urađena analiza koja bi potvrdila da su proizvodi u Srbiji drugačiji u od onih koji su u zemljama EU, kako se to smatra u javnosti.
„Svi proizvodi koji se nalaze na rafovima u Srbiji su bezbedni što je zaista bitno“, kaže Vida i napominje da analiza koju je uradilo njeno udruženje pokazuje da nutritivne tablice koje se nalaze na proizvodima, potrošači ne razumeju i da ih uglavnom čitaju oni koji imaju zdravstvene probleme.
Sa ocenom da su svi proizvodi na rafovima u Srbiji bezbedni ne slaže se Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupa, koji smatra da zbog toga što mnogi proizvođači ne mogu da dokažu poreklo sirovine od koje prave namirnice, nije moguće ni tvrditi da je krajnji proizvod bezbedan.
Kaže da proizvođači kafe u Srbiji moraju da poštuju 16 različitih pravilnika i da kada je reč o njegovoj kompaniji, kontrola kreće na samoj plantaži kafe, na primer u Brazilu i da se „put kafe“ prati do pakovanja i isporuke.
Kada je reč o kafi iz te kompanije, najavljuje da će uskoro „lansirati“ kafu sa posebnom oznakom „singl origin“ sa čijeg pakovanja će se telefonom moći očitati tačno sa koje plantaže u svetu je kafa koja se nalazi u kesici kao i drugi parametri proizvodnje.
Bele je naveo primer internog istraživanja koje je sprovela njegova kompanija i kaže da od 89 kesica kafe različitih proizvođača uzetih sa rafova u Srbiji, samo 19 procenata je usklađeno sa svih 16 pravilnika koje moraju da poštuju proizvođači kafe.
Zablude potrošaca vezane za kvalitet objasnio je menadžer za kvalitet i životnu sredinu u kompaniji „Dijamant“ Predrag Nenin, i kao primer naveo boju suncokretovog ulja.
Nenin kaže da je percepcija potrošača da je žuta boja i gušsće ulje kvalitetnije od prozirnog, međutim, objašnjava da je samo reč o pigmentu i navikama potrošača te da su „oba ulja“ pođednako kvalitetna.
Direktor marketinga kompanije „Don Don“ Miloš Marković je govoreći o kvalitetu pšenice u Srbiji rekao da je ona lošeg kvaliteta.
„Kvalitet pšenice u Srbiji je na nezadovoljavajućem nivou, a da bi se to prevazišlo, ušli smo u segment invetsiranja u mlinove. Poboljšavamo kvalitet u svojim mlinovima kvalitet brašna i prinuđeni smo da kupujemo takozvane sortne poboljšivače“.
Marković je rekao da obzirom na kvalitet moraju da uvoze pšenicu i plaćaju carinu, što smatra da nije opravdano i kaže da je potrebno „više podrške i više sluha“ od strane nadležnih jer „nemamo ni podsticaje za izvoz hleba u EU“.
Sa ocenom da je kvalitet pšenice u Srbiji loš, nije se složio predstavnik Ministarstva poljoprivrede Nenad Dolovac koji je rekao da se „otkup pšenice ne plaća na osnovu kvaliteta nego u odnosu na kvantitet“.
Kaže da je jedan od načina kako srpski proizvođači hleba i peciva mogu da prevaziđu ovaj problem je da uspostave jaču saradnju sa poljoprivrednim gazdinstvima i kompanijama koje se bave proizvodnjom pšenice i prate tako prate svoju proizvodnju „od njive do trpeze“.
„S jedne strane bi znali šta očekujete, a imali bi i bezbedniju proizvodnju“, poručio je Dolovac koji je govoreći i o inspekcijskoj kontroli na terenu rekao da upravo ovih dana, na meti inspektora u Srbiji su i proizvođači kafe.
Generalni direktor kompanije „Lesaffre“ (jedan od najvećih proizvođača kvasca na svetu) za Srbiju, Rumuniju, Moldaviju i Bugarsku, Miodrag Jelić ocenjuje da u poređenju sa zemljama u kojima posluje njegova kompanija, Srbija je na visokom nivou što se tiče kvaliteta i bezbednosti hrane koju građani konzumiraju.
Dolovac kaže da Ministarstvo poljprivrede zajedno sa kompanijama radi na izmenama propisa i usklađivanja tih propisa sa zahtevima kompanija.
„Pravilnici koji se odnose na konktrolu i bezbednost hrane su usklađeni sa zakonskim propisima EU, neki se usklađuju na godišnjem nivou, a neki kada se za to ukaže potreba“, objašnjava Dolovac i podseća da je nedavno promenjen pravilnik o deklarisanju proizvoda.
Jača kontrola proizvođača prehrambenih proizvoda u Srbiji od strane inspekcija, pa tako i kafe, važno je kako bi se zaštitilo tržište od nelojalne konkurencije i krajnjim potrošačima obezbedio bezbedan proizvod, poručuju iz Atlantic Grupe.
Miodrag Jelić iz „Lesaffre“ dodaje da je važno da država utiče na edukaciju potrosača kako građani ne bi sami pronalazili izvore informacija na internetu.
Smatra da je važno da se na jednom mestu postave sve informacije koje se tiču kvaliteta i bezbednosti hrane kako bi građani od nadležnih relevantnih institucija dobili tačne podatke.
Iz „Don Don“-a poručuju da se navike potrošača menjaju i da građani traže kvalitetniji hleb nego ranijih godina.
Kao primer navodi da je potrošnja hleba po glavi stanovnika u odnosu na pre deset godina smanjena.
Tako, 2007., odnosno 2008. godine, prosečan stanovnik Srbije koristio je 103 kilograma hleba godišnje, dok je prošle i ove godine ta cifra pala ispod 80 kilograma.
Uredba o zaštićenoj ceni i kvalitetu hleba, koja je godinama na snazi, nalaže da proizvođači moraju da prave 40 procenata hleba T-500 „Sava“, što prema oceni nadležnih iz ove kompanije, nema smisla, jer potrošači, kaže, traže kvalitetniji hleb.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com