Kamatne stope neće rasti brzo i drastično

BEOGRAD – Američka centralna banka (FED) povećala je kamatne stope i najavila njihova dodatna povećanja do kraja 2022. godine, sa očiglednim ciljem da umiri tržište odnosno investitore i spreči dalji rast cena, to jest da obuzda inflaciju, rekao je za Tanjug profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Mališa Đukić.

On je tako prokomentarisao odluku FED-a da poveća referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena ili za 25 baznih poena na raspon od 0,25 do 0,5 odsto.

Đukić smatra da je za očekivati da pošto inflatorni pritisci postoje i u Evropi, da će slično postupiti i Evropska centralna banka, što bi se u krajnjem prelilo i na Srbiju i uslovilo povećanje kamatnih stopa, ali ne veliko i naglo, već malo i postepeno.

„Dodatni inflatorni pritisci nisu prisutni samo u SAD već i u čitavom svetu i u Evropi. I za razliku od procena iz prošle godine i usled rata u Ukrajini, bazna inflacija je veća od očekivane, a veće su i cene energenata, hrane i proizvoda kojima se trguje na međunarodnim berzama. To nameće dodatni problem i EU odnosno Evropskoj centralnoj banci i očekivanje tržišta jeste da će i ova banka povećati kamatne stope“, kaže Đukić.

Kada je reč o dinamici povećanja tih stopa za ovu godinu, ističe da je ona za sada nepoznata, ali da joj je cilj da smanji inflatorne pritiske i obuzda inflaciju.

Kao svojevrsnu potvrdu ovih predviđanja navodi situaciju u Danskoj koja ne koristi evro kao zvaničnu valutu i čija je centralna banka usled očekivanja da će Evropska centralna banka podići kamatne stope, svoje ključne kamatne stope već povećala.

Navodi da su i u Americi krediti za kupovinu nekretnina već poskupeli a sličan scenario se, kaže može očekivati i u Evropi nakon povećanja kamatnih stopa.

„Taj rast, ako do njega dođe, ne bi trebalo da bude drastičan, ni brz, ni nagao. Govorimo o potencijalnim povećanjima od 0,25 odsto ili 0,5 odsto i to postepeno“, kaže Đukić.

Dodaje da se takođe očekuje i izlazak iz zone negativnih kamatnih stopa u Evropi što je, kako ocenjuje, bio svojevrstan eksperiment koji je dosta dugo trajao i kako stvari sada stoje mogao bi biti okončan u ovoj godini.

„Povećanje bi se onda prenelo i na Srbiju jer način poslovanja odnosno povezanost Srbije sa Evropskom unijom i Evropskom centralnom bankom proizilazi iz trgovinskih veza, iz finansijskog sektora tako da bi se onda moglo očekivati postepeno povećanje kamatnih stopa u Srbiji, opet sa ciljem da bi se obuzdala inflacija, odnosno smanjili inflatorni pritisci“, objašnjava profesor Mališa Đukić.

Ističe da bi to značilo i korigovanje euribora naviše, a koliko bi to iznosilo, kaže, zavisi od promena ključnih kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke

To bi pogodilo one koji će se tek zadužiti i one čiji su krediti vezani za evro, a kada je reč o ovim prvim, sagovornik Tanjuga navodi da bi to značilo ne skuplje, već ne toliko jeftine kredite kao što su bili do sada.

Kada je pak reč o onima koji su se već zadužili, a krediti su im vezani za evro, povećanje euribora bi više pogodilo one koji su kredit tek počeli da otplaćuju, jer je na početku otplate udeo kamate u rati veći nego kasnije, kako otplata odmiče.

Rate bi, zaključuje Đukić, bile nešto veće, ali istice da korisnici kredita ne bi trebalo da se plaše velikog i naglog povećanja.

„Nema razloga za paniku ili razmišljanja da će obaveze dužnika biti mnogo veće. Ovde mislim ne samo na građane nego i na države koje takođe imaju obaveze indeksirane u evrima. Javni dug ogromnog broja zemalja u svetu je povećan i centralne banke širom sveta to imaju u vidu i sigurno neće učiniti nešto što će destabilizovati i dužnike, mislim na građane i privredu, a ni samu poziciju javnih finansija država“, kaže za Tanjug Mališa Đukić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.