Klari: EIB priprema finansiranje brze pruge do Niša
BEOGRAD – Evropska unija priprema finansiranje projekta brze pruge od Beograda do Niša, potvrdio je Tanjugu regionalni direktor Evropske investicione banke za Zapadni Balkan i Tursku Gvido Klari i naveo za Tanjug da su predviđena ulaganja od oko dve milijarde evra, od čega EIB planira da finansira milijardu.
„Radimo sve što je moguće da se ubrza odobrenje projekta ulaganja u izgradnju brze pruge od Beograda do Niša, rekao je Klari.
On je podsetio da projekat u okviru EIB mora da prođe kroz razne procedure, te da razna tela moraju da ga odobre.
„Sa naše strane napredujemo i radimo sve što je moguće da se ubrzaju procedure odobravanja projekta“, istakao je Klari.
Naveo je da je taj projekat neka vrsta dodatka širem programu Zelene tranzicije i Zelene agende.
„To je jedan od najbitnijih projekata koji radimo u saradnji sa Vladom Srbije“, rekao je on i podsetio EIB planira da finansira projekat sa milijardu evra.
Izgradnja brze pruge uz evropsku podršku, pa i bespovratna sredstva prvi, put je najavljena prošle godine.
Ministar za građevinarstvo Tomislav Momirović je ranije izjavio da će od evropskih prijatelja Srbija dobiti bespovratna sredstva između 500 i 600 miliona evra za taj projekat.
Takođe, najavio je da će izgradnja trajati dve i po do tri godine, te da će zatim vozovi na toj pruzi saobraćati do 200 kilometara na sat.
Ocenjujući uticaj dinamike izazvane ratom u Ukrajini na prilike u regionu Zapadnog Balkana Gvido Klari je za Tanjug ocenio da najviše pate zbog krize zemlje koje uvoze sirovine, energente i žito.
„Zavisnost od uvoza dovodi do nestašica, porasta cena i to najnegativnije utiče na siromašnije grupe stanovništva. Zato mislimo da naša podrška i ulaganje u privatni sektor može da pomogne da se situacija ublaži, da ne dođe do tog prelivanja na marginalizovane grupe“, rekao je on.
Dodao je da se kao konkretan rizik vidi da situacija može biti i gora.
„Zato sve više sarađujemo sa vladama da se fokusiramo na adresiranje pravih oblasti, da bi se to moguće pogoršanje nekako prevazišlo ili ublažilo“, rekao je on.
Ocenjujući poziciju Srbije on je rekao da kao najveća ekonomija ZB ima i specifičan položaj.
„Stopa razvoja je sve veća i veća, pa je i veća potreba srpske ekonomije za ulaganjima. Zato ćemo raditi na konkrentom preciziranju koje su to oblasti gde ćemo da ulažemo. Gde je za našim finanijskim proizvodima potreba najveća“, rekao je on.
Klari je danas u Beogradu učestvovao u predstavljanju kreditne linije podrške za mlade i žene.
Kaže da su kroz nju spojeni banka koja želi da investira, podrška Evropske komisije i zemalja EU, kao i da program podrške miri socijalnu i ekonomsku dimenziju.
„Mirimo dalji rast malih i srednjih preduzeća, sa socijalnom dimenzijom, jer dajemo podršku zapošljavanju žena i mladih“, poručio je on.
Istakao je da iskoristiti energiju mladih i žena, nije samo društvena obaveza već i ekonomska obaveza, te da će to biti najbolji katalizator za dalji ekonomski razvoj.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.