Kontroverzna odluka EU o sankcijama RUS-kazna za Srbiju

BEOGRAD – Razgovori o izuzeću Srbije iz sankcija na tranzit ruskih energenata trebalo bi da daju pozitivne rezultate, a jedno od rešanja, ukoliko do toga ne dođe, moglo bi da bude smanjenja vlasničkog udela Gaspromnjefta u NIS-u ispod 50 odsto, rečeno je danas na onlajn debati „Ekonomski izazovi za Srbiju: između rata, sankcija i inflacije“ u organizaciji Fondacije „Fridrih Ebert“.

Odluku EU da se sankcije uvedu na tranzit, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić ocenio je kao nesmotrenost koja može da bude i politički pritisak i rekao da postoje signali iz EU da razumeju poziciju Srbije.

Dodao je da uprkos ratnim dejstvima, gasovode u Ukrajini niko ne ruši, pa se postavlja pitanje zašto EU nema razumevanja za naš gas, a tako i naš privredni razvoj.

Istakao je da Vlada Srbije pregovara sa zemljama Bliskog istoka o snabdevanju naftom iz tog regiona.

Izvršna direktorka Centra za evropske politike Ranka Miljenović rekla je da bira da veruje da je reč o grešci nekog u birokratiji EU, a ne kazni prema Srbiji.

„Očekujem da će se pregovor sa EU povoljno okončati po nas, da ćemo izdejstvovati izuzeće, kao i za članice EU“, rekla je ona i ocenila da je reč o vrlo kontroverzna odluci kojom je sankcijama ka Rusiji kaznila Srbiju.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Predrag Bjelić ocenio je da zabrana tranzita nije baš moralan potez EU, te da pokazuje da vodi računa o svojim interesima, jer nije prekinula kupovinu nafte i gasa za svoje potrebe.

Dodao je da Srbija nema pravnu obavezu usklađivanja sa odluka EU, pa ni oko sankcija ka Rusiji, dok ne postane članica.

Govoreći o budućnosti NIS-a, Stanić je rekao da ako ne budemo izuzeti u toj srpskoj kompaniji može doći smanjenja učešća Gaspromnjefta ispod 50 odsto, odnosno da se ruska kompanija povuče u potpunosti kao Sberbanka.

Bjelić je rekao da NIS ima pravo da uvozi odakle god hoće, a da je iz Rusije najpovoljnije, te da naša zavisnost po pitanju energenata od Rusije postoji, pa će ukoliko dođe do prekida tranzita cene derivata skočiti.

Miljenović je istakla da će Srbija trpeti sve veće pritiske da uvede sankcije Rusiji.

„Moraćemo i da se eksplicitno izjasnimo, a po nekim informacijama iz Brisela samo se čekaju izbori, i posle njih novi pritisci na vladu Srbije da se povinuje evropskoj zajedničkoj spoljnoj politici“, rekla je ona.

Primetila je da smo okruženi zemljama EU i NATO i da je već trebalo da se odredimo i uvedemo sankcije.

Stanić je ocenio da Srbija ima pravo i obavezu da predstavi značaj svoje pozicije pred zemljama EU i da ako bude prisiljena na sankcije na kraju postupi po principu: Što se mora nije teško.

Bjelić smatra da je naš interes da dokle god je moguće zadržimo nezavisnu poziciju.

Dodaje da je 60 odsto naše spoljnotrgovinske razmene sa EU i da će nas to ekonomski primorati na sankcije ka Rusiji.

Govoreći o inflaciji, Stanić je ocenio da je ona svetski problem, te da je vrlo moguće da u Srbiji u narednih par meseci dođemo do 10 odsto inflacije.

Miljenović je ocenila da EU pokazuje jaku odlučnost da se oslobodi zavisnosti od ruskih energenata čak i da se rat brzo zaustavi, te da će podržati privredu u državnom pomoći, a spremni su i na dalju inflaciju.

Uz napomenu da je srpska privreda visoko integrisana u globalne tokove te da je i inflacija značajnim delo uvezena, Bjelić je ocenio da ćemo i dalje trpeti inflatorne pritiske.

Dodao je da je iznenadilo da smo manje panično reagovali na inflatorni izazov, i ocenio da su ljudi racionalniji ali i da su iscrpljeni od kriza, te da ceo svet traži neki predah.

Govoreći od kursu dinara, Stanić je ocenio da intervencije na deviznom tržištu NBS imaju ograničeni rok.

On ne očekuje da će doći do značajne promene kursa dinara do kraja ove godine.

Bjelić je ukazao da je stabilna veza dinara i evra izuzetno značajna zbog stabilnosti trgovine sa EU i dodao da će sa ovim inflatornim pritiscima biti sve teže braniti stabilnost dinara.

Naglasio je da je bitno da nismo zahvaćeni ratom i da tako treba da ostane što je moguće duže.

Sagovornici su se saglasili da u skraćivanju lanaca dobavljača postoji šansa za Srbiju da bude destinacija za neke strane investicije.

Kako je ocenjeno, alternativna tržišta za robu iz Srbije, čiji plasman je otežan zbog rata u Ukrajini, su pored EU i zemlje Bliskog istoka i Afrike.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.