U trendu

Kopač: Zagađuju termoelektrane bez filtera – rešenje OIE

BEOGRAD – Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač kaže da Srbija šalje Agenciji za zaštitu životne okoline Evropske unije podatke o zagađenju, iako je naša zemlja jedina država članica tog tela koja nije usvojila Nacionalni plan za smanjenje emisije štetnih gasova.

U Sekretarijatu Energetske zajednice, koji je juče poslao pismo Srbiji zbog, kako navode, nepotpune primene Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje, kažu da u regionu Zapadnog Balkana radi 16 termoelektrana na ugalj koje proizvedu više štetnih materija nego 250 termoelektrana na ugalj u celoj Evropi i da je rešenje za ove probleme ulaganje u obnovljive izvore energije (OIE).

Kao jedno od rešenja za ekološke probleme Kopač vidi u prelasku gradskih toplana u regionu na energente koji manje zagađuju.

Na pitanje Tanjuga da li je diversifikacija u snabdevanju gasom tržišta Zapadnog Balkana jedno od rešenja, smatra da je i to privremeno rešenje za problem zagađenja jer do 2050. gas više neće biti primarni energent u EU.

„Gas je privremeno rešenje, a krajnje su jedino obnovljivi izvori energije i veoma visoka energetska efikasnost. Tu ceo region zaostaje pre svega zbog toga jer je finansiranje OIE ovde još uvek skupo, posebno u energetici“, smatra Kopač.

Dodaje i da sve zemlje osim Makedonije i Crne Gore imaju i dalje visoke, izuzetno skupe i nepotrebne subvencije za ulaganje u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

Ulaganja u OIE se mogu, kaže, finansirati „normalnim“ investicijama na tržištu, a bez bilo kakvih podsticaja.

Kopač dodaje da ovakva politika mnogih zemalja u našem regionu, vodi sve većem zaostajanju za EU koja „ide izuzetnom brzinom u potpunu dekarbonizaciju do 2050. godine“.

„Što znači da do tada ni gasa više neće biti u EU, a sav doprinos u energetici biće na obnovljivim izvorima energije“, kaže Kopač.

Kada je reč o elektranama na ugalj, evropske elektrane imaju filtere dok one regionalne nemaju i zato značajno utiču na životnu sredinu.

Međutim, konstatuje da postoje pomaci a kao primere izdvaja termoelektrane Ugljevik u BiH i termeolektranu Kostolac u Srbiji.

Investicije potrebne za filtere na postojećim termoelektranama u Srbiji procenjuje na 640 miliona evra navodeći da je i dalje potrebno ulagati u smanjenje nivoa zagađenja u termoelektranama Nikola Tesla 1 i 2, Kostolac 1 i 2, termoelektranu Kosovo, Kakanj, Tuzla i Ugljevik iz Bosne i Hercegovine.

(Tanjug)

Napišite komentar