Kovid doprinosi digitalizaciji građevinarstva-rezultati koče

BEOGRAD – Pandemija Kovid značajno je doprinela digitalizaciji rada u građevinarstvu Srbije, gotovo svi akteri svesni su da moraju biti uključeni u digitalni razvoj branše, a većinu u aktivnijem pristupu koči što su veoma zadovoljni sadašnjim stanjem u tom biznisu, rezultati su istraživanja o digitalizaciji u građevinarstvu koje je sprovela kompanija PlanRadar.

Na onlajn vebinaru organizovanom sa Privrednom komorom Srbije, direktor PlanRadara za Jugoistočnu Evropu Bojan Petković rekao je da su istraživani stavovi 200 kompanija iz građevinarstva a da je Srbija izabrana kao regionalni reper jer osim što je najveća u regionu ima najveći rast građevinarstva i IT sektora.

Istraživanje je pokazalo da tri četvrtine kompanija u građevinarstvu Srbije koristi osnovne digitalne alate stare i po 20-tak godina, dok se ostatak oslanja na papir i olokvu, što je ocenjeno kao zabrinjavajuće.

On je istakao da je ohrabrujuće što je 93 posto građevinaca i arhitekata navelo da je spremno za promene i digitalna rešenje u njihovom poslu, odnosno da su spremni da uče.

Dodao je više od trećine građevinara, koji su najčešće projektanti, koriste savremene digitalne alate koji im omogućavaju uštedu vremena u radu i do sedam sati dnevno.

Rekao je da je istraživanje pokazalo da se u građevinarstvu u Srbiji zna za naprednu tehnologiju od koje postoji korist u radu i poslovanju, da postoji spremnost za učenje i njenu primenu ali se još uvek ubrzana digitalizacija ne događa.

On je ocenio i da na svoj način kovid pandemija definisala digitalnu transformaciju kao način uštede vremena i troškova, i veće efikasnosti na samom terenu.

U Srbiji postoji preko 18.000 kompanija u građevinarstvu sa više od 100.000 zaposlenih a taj sektor u BDP učestvuje sa 5,7 procenata i u trendu je rasta.

Sekretar Udruženja za građevinarstvo PKS-a Ivana Vuletić ocenila je da digitalizacija može doprineti da se gradi jeftinije i brže, stvori uštedu u radnim mestima, odnosno da istovremeno zatvori jedna a otvori druga radna mesta.

Ocenila je da digitalizacija u sektoru građevine raste, ali je daleko od digitalizacije u industriji i navela da je tako i na svetskom planu.

Sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo koje okuplja 2,8 hiljada proizvođača softvera PKS Marjan Stojanović istakao je da je cilj da srpski IT a počne da priča sa srpskom privredom na svim nivoima kao i da se u tom razgovoru i čuju.

Učestvujući u onlajn raspravi Željko Žugicih iz agencije za inženjerski konsalting ŽIS istakao je da je digitalizacija politička odluka koja ne može da se sprovede ako ne postoje uslovi na terenu.

On je ocenio da investitori ne mogu da budu nosioci digitalizacije u građevinstarstvu već da bi to trebalo da budu izvođači radova koje bi trebalo investitori da isforsiraju.

Direktorka građevinske kompanije SET Milenica Srećković ocenila je da nametanje u procesu digitalizacije nije dobro već bi trebalo zajednički raditi.

Navela je iskustvo da je SET svojevremeno u digitalizaciju krenuo zbog potrebe konkurencije na tenderima stranih investitora.

Uz neophodnu zrelost rukovodstava građevinskih kompanija kao dobar kanal dalje digitalizacije navela je zahteve investitora, a najveći u srpskom građevinarstvu je država.

Za profesora na Lids univerzitetu Miljana Mikića, koji je jedan od osnivača platforme „Oruk“ za zapošljavanje u građevinarstvu, u podsticanju digitalizacije jako je bitna funkcija nadzora nad radovima, koja može biti instrument javne politike.

Glavni inženjer baze podataka o putevima u JP Putevi Srbije Dijana Vidosavljević
objasnila je da bi za upravljanje putevima za tu državnu firmu bilo značajno da im stižu podaci sa gradilišta u odgovarajućoj digitalnoj formi.

Navela je da bi bilo ključno da im se informacije vraćaju kao projekti izvedenog stanja kako bi lakše ažurirali svoje baze koje su u GIS, ali da nemaju zakonsko pravo da to zahtevaju od izvođača.

Kao dobar primer digitalizacije, i protoka informacija u realnom vremenu, ona je navela putne meteorološke stanice čije funkcionisanja omogućava boljem održavanju puteva.
Osnivač profesionalne platforme za promociju i razvoj investicija u sektor nekretnina REBEC Aleksandar Opsenica uz opasku da se sa digitalizacijom kasni 15-20 godina ukazao je da je sada trenutak da se jasno odrede ciljevi i od njih ne odustane ali i da se nađe ravnoteža sa raspoloživim resursima.

On je dodao da je u promenama bitna mera kako se ne bi dogodilo da u žurbi da se što pre ovlada nekim novinama ne izgubi kontrola.

Kako je ocenio digitalizacija se događa brže u građevinskim kompanijama čiji razvoj vode profesionalni menadžeri izabrani od privatnih vlasnika koji su kompanije stvorili – ali je takvih u Srbiji i dalje jako malo.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.