Lučić: Želimo da stavimo tačku na koncept monopola SBB-a

BEOGRAD – Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić rekao je danas povodom internih dokumenata tog preduzeća, koje je objavio N1, da se tu radi o zameni teza i da Telekom samo želi da stavi tačku na koncept monopola SBB – a i Junajted grupe.

Upitan u „Uranku“ na Televiziji K1 da objasni interna dokumenta koja su procurela u javnost i da li se u njima navodi da će Telekom zahvaljujući saradnji sa Telenorom imati koristi u smislu da će to dovesti do urušavanja SBB-a, Lučić kaže:

„Zadatak svakog menadžmenta, a i radnika, jeste da budu najbolji u tržišnoj utakmici. Kada je reč o curenju internih dokumenata i legitimne diskusije unutar užeg menadžmenta, cilj je bio samo da se zamene teze. Ovde se postavljaju dva osnovan pitanja: Zašto nekom kao što je SBB ne bi odgovarao ulazak još jednog konkurenta iz EU uzimajući u obzir da SBB i dalje ima 46 odsto tržišnog učesća (u televiziji) i ima niz kanala, a samim tim ima i Dajrekt mediju koja drži faktički oko 50 odsto marketing prostora, i samim tim i dalje najbolju poziciju“.

Lučić ističe da je, sa druge strane, ugovor sa Telenorom urađeni po najboljoj evropskoj praksi i doprinose liberalizaciji tržišta, kao i da će to biti dobro za sve, uključujući i korisnike.

„Ako već moram da da objasnim neka interna dokumenta, pod tim pojmom urušavanja i stavljanjem tačke mi smo, pre svega, mislili na koncept monopola koji su SBB i Junajted grupa stvarali decenijama“, dodao je on.

Činjenica je, kaže, da je polovinom 2018. godine postojao „jedan savez kablovskih operater“ odnosno kartel, koji je funkcionisao tako da se oni nisu međusobno napadali, već su isklujučivo napadali Telekom Srbija, koji je bio veoma trom iz nekih čudnih razloga i nije se snalazio na tržištu.

„Imali ste situaciju da u četiri navjeća grada Telekom ima učešće u televiziji manje od jedan odsto, u fiksnom interntu oko devet odsto, dok je tržišno učešće SBB-a u Novom Sadu i Kragujevcu bilo skoro 100 odsto, to jest 97 odsto. Taj vođa saveza SBB odlučivao je ko će koje kanale na kojoj teritoriji da emituje, ne samo kanale Junajted grupe već i kanale kao što su Foks, Krajm investigejšn, Histori i drugo. Telekom do prošle godine nije imao Foks kanale“, rekao je Lučić.

Tako da smo u poslednje dve godine uradili jeste to da faktički to stanje monopola razrešimo i da sada na tržištu postoje dva bitna igrača.

„Osim SBB-a sada se Telekom probudio i jedan dobar igrač i veća je konkurentnost i bolje je za korisnike. Mi smo probali da stavimo tačku na nešto što je bilo, po nama, dosta loše za tržište, kao i da fiksni internet i televizija budu u stanju potpunog monopola“, naglasio je Lučić.

Dodao je da je to razlog zašto se protiv Telekoma vodi medijska kampanja u prethodne dve godine

Lučić kaže da saradnja sa Telenorom nipošto nije usmerena na uništavanje SBB-a i Junajted medije i da sa Telenorom takva vrsta razgovora nikada nije vođena, kao i da zapravo ne postoji nijedan zajednički cilj sa Telenorom.

Reč je o ugovoru po kojem će Telekom rentirati optičku infrastrukturu svom konkurentu Telenoru i da će tako prihodovati.

„Već imamo 52 odsto učešća u internetu i približavamo se 50 odsto u televiziji. Približavamo se nekom maksimumu tržišnog učesća kod krajnjeg korisnika i zato je to logičan potez, u skladu sa evropskom praksom kod 19 zemalja EU“, navodi Lučić dodajući da je u dosta tih zemalja iznamljivanje te infrastrukture i regulatorna obaveza.

Sa druge strane, interes Telenora je da ne gradi paralelno optičku infrastrukturu i tako brže uđe u taj segment tržišta, dodao je Lučić.

Naglasio je da su pre fiksni internet i televizija bili u stanju potpunog monopola, kao i da je polovinom 2018. Telekom imao malo tržišno učešće i bio u trendu pada od 2017. godine, kao i da je moglo lako da se izračuna da bi 2020. nestao iz četiri njaveća grada u Srbiji.

Kako kaže, to bi za Telekom Srbija bila potpuna katastrofa, pošto je u fiksnu telefoniju ulagano više od sto godina.

Na pitanje kakva je sitaucija sada na tržištu u odnosu prema SBB-u, Lučić navodi da je i dalje taj odnos u korist SBB-a u velikim gradovima: u Novom Sadu je 85 prema 15 odsto, a u Beogradu 60 prema 40 odsto…

„Naš rast je izbalansirao tržište, a šta je doprinelo tome, to je veća dostupnost kanala, ako već pričamo o slobodi medija. Bilo je očigledno da naša konkurencija zloupotrebljava pojam slobode medija. Jer su bukvalno gradili koncept ekluzivnih kanala koji su samo kod njih. A vi onda čak i ako uzmete jednog korisnika na tržišnoj utakmici, to se pretvaralo u neku vrstu ugrožavanja slobode medija“, navodi Lučić.

Podseća da sada preko Arena kluad aplikacije Telekoma i Eon paketa van SBB-a mogu da se gledaju svi kanali.

Lučić ističe da polako izlazimo iz segmenta ekluzivnosti i da će liberalizacijom tržišta dostupnost svih kanala biti na svim kablovskim operaterima.

„Idalni slučaj je da u osnovnom paketu imate sve kanale, a to će se desiti vrlo brzo, jer otvaranjem tržišta i ulaskom novih jakih igrača pojam ekluzivnosti kanala neće biti održiv“, napominje.

Koliko će tržišno ucešće imati neki konkurent, zavisi isključivo od njega i njegove sposobnosti da se prilagodi tržištu, dodao je on.

Lučić ističe da je očigledno da SBB-u smeta konkurencija i da zato pokušavaju preko svojih kanala već dve godine da discipliniju Telekom, kao i da su imali oko 700 negativnih objava protiv Telekoma.

Naglasio je da Telekom saradnjom sa Telenorom ne krši Zakon o zaštiti konkurencije, jer je ugovor ne ekskluzivan. Takođe, procenjuje da će Telekom za 15 godina zaraditi najmanje oko 250 miliona evra, a u periodu od 20 godina oko 300 miliona.

„Nadamo se da će još neka konkurencija od nas rentirati infrastrukturu i da ćemo taj prihod i duplirati“, dodao je Lučić.

SBB je jedan od privh korisnika Telekomove infrastrukture već 21 godinu, navodi Lučić.

„Prve tri godine su svi kablovci, uključujući i SBB koristili našu infrastrkturu krajnje ilegalno“, napomenuo je on i dodao da je Telekom onda izdao infrastrukturu 2003. kablovskim operaterima koje Telekom još nije počeo da nudi i tako im dao „grejs period“ da osvoje tržište, pošto je Telekom sa televizijom krenuo tek krajem 2008. godine.

Lučić kaže da se Telekom više puta obraćao Evropskoj komisiji objašnjavajući da se ovde pojam slobode medija zloupotrebljava kako bi se zaštitio monopol jedne kompanije, u ovom slučaju SBB -a.

„Podneli smo i tužbe u Beogradu i u Švajcarskoj i ostalo nam je još u Luksemburgu“, dodao je on.

Kaže da Telekom povećava kvalitet sadržaja za korisnike i da su skoncentrisani, pre svega, na sportske sadržaje, ali da se dosta ulaže i u edukativne kanale.

Tako je došlo i do partnerstva sa Minakordom za K1 televiziju, ali i za kanale Kazbuka i Tv Doktor, dodao je Lučić.

„Pokušavamo da napravimo niz zanimljivih i edukativnih kanala. K1 ima važnu ulogu kao jedan zanimljiv ‘kolažni’ kanal koji je nedostajao u kablovskoj ponudi. Takođe, tu je dečiji kanal Kazbuka pošto je nedostajalo pravih dečijih kanala, zatim Doktor koji je posvećen zdravlju“, navodi Lučić.

I kroz te kanale pokušavamo da budemo društveno odgovorni, zaključio je Lučić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.