Manje imigrantske radne snage u SAD, cene rastu

U SAD nedostaje radne snage što je delimično podstaknuto opadanjem imigracije koja je zaustavljena tokom pandemije koronavirusa.

Tako na jednoj farmi toliko nedostaje radnika imigranata, da je vlasnik prešao na useve koji se mogu brati samo mašinama, u Hjustonu je poskupeo roštilj u restoranima jer se cena mesa udvostručila zbog nemogućnosti fabrika da obradjuje meso jer takodje nema stranih radnika, a u oblasti Dalasa su za 150.000 dolara poskupele kuće u izgradnji delom zbog nedostatka uvozne radne snage.

Pošto je imigracija u Sjedinjene Države smanjena tokom administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa, a zatim skoro potpuno zaustavljena na 18 meseci tokom pandemije koronavirusa, SAD su u manjku radne snage.

U SAD, po procenama, nedostaju dva miliona imigranata u mnogim sektorima – od pakovanja mesa do gradjevinarstva, što pogadja snabdevanje i povećava cene.

Đovani Peri, ekonomista Univerziteta Kalifornije u Dejvisu, koji je izračunao koliki je manjak, rekao je da će se SAD „kratkoročno prilagoditi kroz povećanje plata i cena“.

Pitanja radne snage su među nekoliko faktora koji doprinose najvišoj inflaciji u poslednjih 40 godina u Sjedinjenim Državama – od lanaca snabdevanja oštećenih pandemijom, do porasta cena goriva i robe zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Stiv Kamarota, istraživač u Centru za imigracione studije, koji se zalaže za manje imigracije, smatra da će porast ilegalne imigracije pod predsednikom Džozefom Bajdenom nadoknaditi posledice smanjenja zboog pandemije. On takođe tvrdi da povećanje plata u sektorima gde su radnici malo plaćeni, kao što je poljoprivreda, malo doprinosi inflaciji.

Imigracija se brzo vraća na nivoe pre pandemije, kažu istraživači, ali potrebno ih je znatno više da bi se nadoknadio deficit. S obzirom na nagli pad nataliteta u Sjedinjenim Državama u poslednje dve decenije, neki ekonomisti predviđaju da će ukupan broj potencijalnih domaćih radnika početi da se smanjuje 2025. godine.

Nedostatak radnika imigranata dolazi dok politički sistem SAD pokazuje manje apetita za povećanje imigracije. Vladajuće Demokrate koje kontrolišu sve ogranke savezne vlade i donedavno su bile stranka koja je više naklonjena imigraciji, nisu pokušale da unaprede glavne zakone koji dozvoljavaju doseljavanje stranaca.

Nedavna Galupova anketa pokazala je da je zabrinutost zbog ilegalne imigracije na najvišem nivou za dve decenije.

S obzirom da se u novembru očekuju izbori teški za vladajuću stranku, Demokrate su sve više podeljene u stavu prema nameri Bajdenove administracije da ukine ograničenja za traženje azila, uvedena u vezi s pandemijom.

„U nekom trenutku ili treba da odlučimo da postajemo stariji i da nas je manje, ili da promenimo imigracionu politiku“, rekao je Daglas Holc-Ikin, ekonomista i bivši zvaničnik u administraciji predsednika Džordža V. Buša koji je predsednik organizacije desnog centra „Forum američka akcije“. On je priznao da promena u imigracionoj politici ne predstoji jer su „baze obe strane ušančene“.

Udeo stanovništva SAD rođenog u drugoj zemlji – 13,5 odsto po na poslednjem popisu, najveći je od 19. veka. Ali migracija u Sjedinjene Države se usporavala čak i pre no što je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima 2016. obećavajući da će smanjiti imigraciju. Velika recesija je zatvorila mnoga radna mesta koja su privlačila strane radnike, legalno ili ilegalno. A rastući životni standard u Latinskoj Americi podstakao je sve više ljudi da tamo ostanu ili da se vrate iz Sjedinjenih Država.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.