BEOGRAD – Početak gradnje gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad, sprovođenje akcionog plana reorganizacije Srbijagasa, tok radova na Transbalkanskom koridoru, kao i projekti koje sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike, bile su glavne teme razgovora potpredsednice Vlade i resorne ministarke Zorane Mihajlović i šefa delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuela Žofrea.
„Ima mnogo projekata na kojima zajedno radimo, ali kada govorimo o energetskoj tranziciji, mislim da možemo da unapredimo saradnju. Ova godina predstavlja prekretnicu u energetici u Srbiji, s obzirom na to da smo doneli potpuno nov zakonodavni okvir, a pri kraju je izrada strateških dokumenata koji će odrediti pravce kojima će Srbija ići u narednih 30 godina“, rekla je ministarka.
Istakla je da je spremljen investicioni plan sa projektima vrednim 17 milijardi evra, jer je neophodno da se grade novi kapaciteti, posebno one koji koriste obnovljive izvore.
„Kada je reč o gasnoj diverzifikaciji, očekujemo da krajem novembra krenu radovi na izgradnji interkonektora i da 2023. možemo da diverzifikujemo ne samo pravce, već i dobavljače, što će dodatno uticati na našu energetsku bezbednost“, navela je Mihajlović.
Žofre je rekao da će EU podržati projekte koji se sprovode u oblasti energetike, a koji su ključni u sprovođenju zelene agende.
„Energetski sektor je prioritet za EU i ključno je da unapredimo saradnju. Znamo da se Srbija kreće u dobrom smeru, što je suštinski važno zbog puta ka punopravnom članstvu u EU“, rekao je šef delegacije EU.
Dodao je da su velike mogućnosti investiranja i podrška projektima koje Srbija sprovodi, posebno imajući u vidu izveštaj Evropske komisije o napretku i Klaster 4. o kojem će odlučivati države članice.
Ministarka je navela i da je Ministarstvo rudarstva i energetike uradilo ono što je trebalo pre šest godina, jer je donelo nove zakone.
„Zakon o obnovljivim izvorima energije je ocenjen kao najbolji u Evropi za investiranje i radimo sve da ubrzamo usklađivanje sa EU normativima“, rekla je Mihajlović.
Razgovaralo se o toku izgradnje Transbalkanskog koridora, regionalne saradnje u oblasti elektroenergetike, planovima Ministarstva za ulaganje u distributivnu i visokonaponsku mrežu, kao i projektima u rudarstvu, s obzirom na činjenicu da je Srbija bogata bakrom, litijumom, niklom, kobaltom, kritičnim sirovinama sa liste EU.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com