Ministri evrozone bez dogovora o Grčkoj

Ministri finansija Evrozone danas u Luksemburgu nisu našli rešenje za nastavak finansijske pomoći Grčkoj i sprečavanja da ta zemlja padne pod stečaj 30. juna i zato je za ponedeljak sazvan vanredan sastanak šefova država i vlada EU država članica zone evra u nastojanju da se dođe do nagodbe.

To su saopštili čelnici Evrogrupe i Evropske komisije koji su podvukli da se i dalje želi
opstanak Grčke u zoni evra i zatražili od vlade u Atini da hitno podnese „opipljive i ubedljive“ dodatne predloge za dogovor, ali su predočili da će, u protivnom, biti razmotrene „i druge mogućnosti“.

Jeron Dejsalblum, predsedavajući Evrogrupe, koja okuplja ministre finansija evrozone, i evropski komesar za ekonomiju Pjer Moskovisi su novinarima rekli da je još uvek moguće doći do nagodbe kojom bi se „izbegla poguban ishod“ i stečaj Grčke koja, bez tranše pomoći od 7,2 milijarde evra neće do kraja juna moći da plati dug od 1,6
milijardi evra Međunaodnom monetarnom fondu (MMF).

Direktorka MMF Kristin Lagard na zajedničkoj konferenciji za štampu s Dejseblumom i Moskovisijem potvrdila da bi u tom slučaju „za MMF to bio stečaj Grčke“ i MMF više ne bi mogao finansira potrebe vlade u Atini.

Kristin Lagard je ujedno potvrdila da MMF i dalje smatra da treba restrukturisati i dati olakšice  za grčcki dug od preko 300 milijardi evra, ali je naglasila da reforme grčke privrede i državne uprave, uz svođenje budžetskog deficita na razumnu meru moraju biti „ostvarljive i delotvorne“.

Moskovisi je podvukao da grčka vlada „mora ponuditi razumne kompromise“ i, isto kao i Dejselblum, rekao da su poverioci grčkog duga, EK, MMF i Evropska centralna banka, osetno umekšali prvobitne zahteve Atini za strukturne reforme i kresanje budžetskog deficita s ciljem da grčka privreda i finansije postanu održive.

Moskovisi je dodao da poverioci grčkog duga ne žele da prisile grčku vladu da napusti svoju humanitarnu i socijalnu politiku posebno za najsiromašnije slojeve stanovništva, ali traže da se uštede nađu tamo gde je moguće.

Dejselblom je objasnio da su i najnoviji grčki protiv-predlozi bili sasvim nedovoljni za dogovor, a Moskovisi  je naglasio da je želja i cilj ostalih članica evrozone da grčka privreda i društvo budu konsolidovani i daju rezultate, rast i nova radna mesta.

Šef Evrogrupe je podvukao da su poverioci spremni „i na najgore scenarije“ i upozorio da je veoma zabrinjavajuća činjenica da je samo u poslednjih  tri dana došlo do povlačenja uloga od ukupno dve milijarde evra iz grčkih banaka.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.